Šta je Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest je bolest centralnog nervnog sistema. Uzrok nastanka bolesti je nepoznat, ali se pretpostavlja da postoji genetska predispozicija, kao i delovanje faktora sredine. Izučava se i toksično dejstvo raznih supstanci i drugih materija iz svakodnevnog okruženja.

Uzrok simptoma je propadanje nervnih ćelija (neurona) koji proizvode dopamin, a koje je najizraženije u delu mozga koji se naziva supstancia nigra (crna materija). Dopamin je supstanca koja je veoma bitna za normalno funkcionisanje nervnog sistema, pogotovo dela koji se naziva ekstrapiramidni nervni sistem i koji je bitan za motoriku.

Koji su simptomi i znaci Parkinsonove bolesti?

Klasični trijas simptoma kod Parkinsonove bolesti je

• tremor (podrhtavanje) ruku
• rigor (zgrčenost)
• hipokinezija (smanjeno pokretanje ekstremiteta)

Akinezija (nedostatak pokreta), hipokinezija, bradikinezija (usporenost svih pokreta, manjak inicijative pokreta), hipomimija, ili siromaštvo mimike (lice poput maske) neki su od simptoma koji su mogući kod ove bolesti.

Tremor obično počinje kao jednostran i povremen (npr. na ruci) širi se i zahvata drugu stranu, a zatim donju vilicu, trup, usne…

Tremor se javlja u mirovanju, sa pokretom se smanjuje, ili prestaje. Kad bolesnik spava tremora nema, a povećava se u emocionalnim stanjima.

Rigor je plastičan otpor pasivnim pokretima, fenomen zupčanika pri izvođenju pasivnih pokreta je karakterističan za ovu bolest.

Vegetativni simptomi su karakteristični: usporen rad srca, nizak pritisak (hipotenzija), opstipacija, seboreja (pojačano lučenje masnoće na koži).

Bolest je češća kod muškarca, najčešće se javlja nakon 55. godine života, obično na jednoj strani tela.

Bolesnici su skloni mikrografiji – pišu vrlo sitna slova. Otežana je inicijacija pokreta, a jednom kad bolesnik krene postoji stalna tendencija pada prema napred  i  prave se sitni koraci.

Javlja se fenomen zaleđivanja (freezing) pri čemu se bolesnik “zaledi” i ostane u istom položaju.

Kako se postavlja dijagnoza Parkinsonove bolesti?

Veliki broj simptoma karakterističnih za Parkinsonovu bolest je dovoljan da se posumnja na ovu bolest. Dijagnozu postavlja lekar specijalista neurologije na osnovu anamneze i kliničke slike.

Tremor nije obavezan simptom i ima ga oko 70% bolesnika. Dovoljno je da postoje rigor i hipokinezija da se može postaviti dijagnoza. Bolest je postepeno progresivna.

U diferencijalnoj dijagnozi treba misliti na

• Jatrogeni parkinsonizam – nastaje delovanjem sledećih lekova: neuroleptici, antiemetici (protiv povraćanja), antihipertenzivi (protiv pritiska). Poremećaj se najčešće javlja kod starijih ljudi. Simptomi su: rigor, hipokinezija, ređe tremor. Moguće su trajne posledice: tardivna diskinezija (bizarne kretnje koje ne reaguju na lečenje) i tardivna distonija (nevoljne promene mišićnog tonusa). Ove neželjene reakcije se najčešće javljaju nakon dugotrajnog (10 – 15 godina) korišćenja ovih lekova.
• Parkinsonizam plus sindrom – Sindrom parkinsonizma u sklopu nekih drugih bolesti. Mogući uzroci su: multisistemska atrofija (MSA), strijatonigralna degeneracija, Šaj Dragerov sindrom, progresivna supranuklearna paraliza (paraliza vertikalnog pogleda, rigiditet, demencija). Simtomi su hipokinezija i rigor uz izražene poremećaje autonomnog nervnog sistema.
• Sekundarni parkinsonizam se javlja nakon traume (može se javiti kod boksera).

Kako se leči Parkinsonova bolest?

Postoji više smernica u lečenju Parkinsonove bolesti:

• Inhibicija holinergičke aktivnosti se izvodi blokadom centralnih muskarinskih receptora: triheksifenidil, biperidin.
• Primena prekursora dopamina: L-dopa.
• Delovanje direktno na receptore dopaminskim agonistima: bromokriptin, pergolid, ropinirol, pramipeksol.
• Smanjenje razgradnje dopamina – inhibicija MAO A i B.
• Povećanje otpuštanja dopamina iz neurona: amantadin, hidrohlorid, amfetamin, metilfenidat.

Kod mlađih osoba se štedi levodopa za kasnije. Daje se amantadin-hlorid koji deluje dve godine, ili direktni antagonisti dopamina. Kod starijih osoba, ili jako izraženih simptoma daje se levodopa, ali se počinje malim dozama.

Svi navedeni lekovi mogu izazvati mučninu, zbog čega se često daju antiemetici. Bolesnici pate od zatvora, pogotovo ako primaju antiholinergike.

Bolest je izuzetno komplikovana za lečenje i moguće su neželjene reakcije lekova u vidu

• on – off fenomen: zaledjivanje, pa otkočenje (kao da nema bolesti)
• diskinezije
• mučnina
• povraćanje (posebno kod primene levodope)

Zato se dnevna doza leka deli na više manjih doza. Danas postoje CR (kontinuirano otpuštanje) tablete koje održavaju nivo leka u krvi 12 sati.

Parkisonova bolest je praćena mentalnim problemima. Velika je sklonost depresiji koja je možda i endogena zbog biohemijskih promena, ali sigurno određenim delom reaktivna zbog smanjenog kvaliteta života.

Bolesnici usporeno govore (bradilalija), pa je teško testirati mentalne funkcije.

Postoji mogućnost i hirurškog lečenja. Ovi su zahvati riskantni, jer nakon njih može nastati deficit moždanih funkcija. Obično se radi o upotrebi gama-noža usmerenog snopa koji deluje žarišno. U Srbiji ovo lečenje se još ne sprovodi.