Šta su poremećaji ritma spavanja?
Odredjeni broj pacijenata koji imaju problema sa nedovoljnim, ili prekomernim spavanjem mogu imati poremećaj vremenskog usklađivanja spavanja koji može nastati zbog spoljašnjih uiticaja, ili zbog poremećaja delova mozga zaduženih za ritam spavanja.
Poremećaji ritma spavanja su veoma bitni za izučavanje i adekvatnu terapiju, jer remete normalno funkcionisanje organizma i često smanjuju kvalitet života.
Sindrom brze promene vremenske zone (JET LAG)
Putovanje avionom kroz vremenske zone često se povezuje s prekomernom dnevnom pospanošću, teškoćama usnivanja i čestim buđenjima u toku sna, pogotovo u drugom delu noći.
Poremećaj spavanja je privremen, obično traje 2-14 dana, u zavisnosti od broja vremenskih zona, smera putovanja i uzrasta.
Putnici koji provedu više vremena napolju, brže se prilagode nego oni koji nakon putovanja borave u zatvorenim prostorima, verovatno zbog izloženosti dnevnoj svetlosti.
Poremećaj spavanja uzrokovan radom u smenama
Ispitivanja radnika koji rade uvek noću, ili menjaju dnevne i noćne smene pokazuju učestale probleme sa spavanjem, povećanu pospanost tokom dana i posledičnu veću sklonost povredama među noćnim radnicima.
Takođe se veruje da je kod radnika u smenama veća učestalost srčanih, stomačnih i reproduktivnih poremećaja.
Lečenje treba sprovesti tako da se umanje poremećaji ritma i nedostatak sna:
- smene treba menjati u smeru kazaljke na satu, tj. unapred
- smanjiti broj uzastopnih radnih noći na najviše 4-5
Ovi postupci mogu dovesti do smanjenja broja povreda na radu među radnicima u smenama. Vrlo je važno povećanje količine svetlosti u prostorijama kako bi se olakšalo prilagodjavanje na menjanje smena.
Sindrom odgođene faze spavanja
Ovaj poremećaj odlikuje se
- usnivanje i buđenje je kasnije od željenog
- vreme spavanja je svakodnevno jednako
- ispitivanje sna pokazuje uredan nalaz, osim što postoji odgođeno usnivanje
Poremećaj odgodjene faze spavanja može nastati zbog poremećaja dela mozga odgovornog za regulaciju spavanja, ili zbog nestalnog ciklusa spavanje-budnost, sa brojnim noćima u kojima bolesnik odlučuje da ostane budan dugo posle ponoći (zbog socijalnih, školskih, ili radnih razloga).
Bolesnici su većinom srednjeg uzrasta. Ovo stanje koje može trajati godinama i pokušaji da se uvede normalan raspored spavanja često su bezuspešni. Bolesnici pozitivno reaguju na lečenje koje uključuje postepeno odgađanje odlaska na spavanje za tri sata, ili kraće sve dok se ne postigne odgovarajući sat spavanja. Metode koje uključuju uključivanje jakog svetla rano ujutro takođe mogu biti uspešne.
Sindrom napredne faze spavanja
Sindrom napredne faze spavanja obrnut je od sindroma odgođene faze spavanja i češći je kod starijih osoba. Osobe s ovim poremećajem pate od preterane dnevne pospanosti, a u večernjim satima teško ostaju budni. Bolesnici se bude svakodnevno između 3 i 5 sati ujutru, često nekoliko sati pre željenog sata buđenja. Lečenje može uključivati izlaganje velikim količinama svetlosti uveče.
Poremećaj nepravilnog dnevnog rasporeda spavanja i budnosti
Ovo stanje se pojavljuje kod bolesnika čiji se “unutrašnji” sat spavanja ne može prilagoditi na 24-satni ritam spavanja i budnosti i pokazuju povećanje postepenih poremećaja faza budnosti i spavanja koje napreduje sve do potpunog odvajanja od ritma lokalnog vremena. Slepi bolesnici su, zbog nemogućnosti svetlosne orijentacije, naročito osetljivi na ovaj poremećaj.
