INSOMNIJA (nesanica) vrste, podela, lečenje i terapija
Insomnija je simptom poremećaja spavanja koga karakterišu trajne poteškoće pacijenta da zaspi, ili nesposobnost pacijenta da ostane u stanju spavanja uprkos obezbeđenim povoljnim uslovima. Prema uzrocima, inso- mnije se mogu podeliti na:
- insomnije izazvane spoljašnjim uticajima (mikroklimatski uslovi i si.),
- insomnije u skopu psihijatrijskih bolesti,
- insomnije u sklopu neuroloških bolesti
- insomnije u sklobu somatskih bolesti,
- insomnije jatrogenog porekla,
- insomnije kao primarni poremećaji spavanja (npr. sindrom nemirnih nogu).
Postoje različiti oblici insomnije prema šemi padanja u san i/ili prevre- menog buđenja. Najčešći poremećaji su inicijalna nesposobnost pacijenta da zaspi (česta kod anksioznosti), i rano jutarnje buđenje bez razloga (često kod depresije). Kod buđenja usred noći obično se sumnja na organske poremećaje, a često se javlja i kod bolnih sindroma.
Lečenje insomnije sastoji se od higijensko-dijetetskih postupaka (šetnja pred spavanje, izbegavanje analeptički aktivnih sredstava – kofeina, nikotina itd, izbegavanje većih večernjih obroka…), i davanja medikamentozne terapije, uz odgovarajuću psihoterapiju, ako je neophodna. Najčešće ordiniraj lekovi kod insomnije su:
- nitrazepam (Nipam),
- zekJipem (Sanval, Stilnox),
- brotizolam (Lendormin),
- midizolam (Flormidal),
- bezodiazepini (diazepam, lorazepam, tetrazepam).
