Periferne paralize nerva facijalisa

Paralize nerva facijalisa posle povre­de piramide temporalne kosti mogu da budu rane i kasne. Rane paralize nastaju u trenutku povređivanja, a kasne nekoli­ko časova ili nekoliko dana posle povrede. Rane paralize su teže i imaju lošiju prog­nozu, mada ima i izuzetaka. Indikacije za hirurški zahvat ne treba zasnivati samo na ovom podatku, tim pre što nije uvek lako i jednostavno proceniti da li je reč o ranoj ili kasnoj paralizi. Ako je bolesnik izgubio svest u trenutku povređivanja, funkcija fa­cijalnog živca može da se ispita tek pošto bolesnik dode k svesti, a za to ponekad može da prođe i više dana. U tim slučaje­vima ne može da se proveri kada je nasta­la paraliza.

U indikaciji za hirurški zahvat kod pe­riferne paralize nerva facijalisa vrlo važ­nu ulogu ima podražljivost ovog živca. Po­trebno je odmah posle povrede, ili čim to bude moguće, elektrodijagnostički ispi­tati i u kratkim vremenskim razmacima oba­vljati kontrolne elektrodijagnostičke pre­glede. Na osnovu ovih ispitivanja treba proceniti stepen i prirodu oštećenja živca, kao i tok paralize, ili treba pratiti da li se funkcija živca pogoršava ili oporavlja.

Radiološkim metodama, a naročito ko-mjuterizovanom tomografijom, mora se tač-no lokalizovati frakturna linija u odnosu na segment facijalnog živca u piramidi temporalne kosti. Na ovaj način treba precizirati da li frakturna linija prelazi preko facijalnog kanala i da li ga zahvata. Ukoliko se radi o perifernoj paralizi nerva facijalisa s teškim elektrodegeneracionim promenama, ako se stanje živca ne popravlja već možda pogor­šava, a naročito u slučajevima kada fraktur­na linija ide preko facijalnog kanala, treba što pre učiniti hirurški zahvat.

U slučajevima kada se elektrodijagno-stičkim ispitivanjem ustanovi lakša ili pak teža povreda živca ali se uočava njegov brzi oporavak, kao i u slučajevima kada frakturna linija ne ide preko facijalnog ka­nala, bolesnika treba lečiti konzervativno. Operaciju treba izvesti samo ako konzer­vativna terapija ne dovede do oporavka funkcije živca u dogledno vreme.

Konduktivna nagluvost

Povrede temporalne kosti mogu da do­vedu do trajne konduktivne nagluvosti zbog rupture bubne opne ili povrede slu-šnih koščica. Ako je konduktivna nagluvost veća od 30dB i traje duže od dva meseca, treba posumnjati na prekid kontinuiteta lanca slušnih koščica. Ako je gubitak slu­ha manji od 30 dB, to ukazuje da je lanac slušnih koščica intaktan.

Inkus je najvulnerabilnija slušna košči­ca i ona se dislocira u inkudostapesnom i inkudomaleusnom zglobu, ili pak oba zgloba mogu da budu dezartikulisana. Ma-leus je obezbeden pomoću prednjeg i la-teralnog maleusnog ligamenta i pomoću pripoja tetive mišića zatezača bubne opne. Stapes je stabilizovan anulusnim ligamen­tom i stapesnom tetivom.

Lečenje se izvodi putem mikrohirurških operacija. Ako je konduktivna nagluvost uzrokovana trajnom perforacijom bubne opne, treba učiniti miringoplastiku, a ako je izazvana dislokacijom slušnih koščica – uči­niti osikuloplastiku. Ovi zahvati se izvode dva-tri meseca posle povrede, pošto se op-šte stanje bolesnika normalizuje, a lokalno se u srednjem uvu izleče mogući zapaljen-ski procesi nastali posle povrede.