Strana tela disajnih i digestivnih puteva

Strana tela u disajnom i digestivnom pu­tu dece su veoma česta pojava. Prevalenca stranih tela digestivnog sistema je uglav­nom između 14 meseci i 6 godina, a respi­ratornog sistema od 2-10 godina starosti.

Faktori koji povećavaju mogućnost uno­šenja stranih tela su male dimenzije dige-stivnog i respiratornog trakta kod dece, nedovoljna koncentracija dece i usmeravanje pažnje na više stvari odjednom, nespo­sobnost da se u dečjem dobu manipuliše predmetima u ustima, a naročito udružena sa akutnim respiratornim oboljenjima koja uslovljavaju naglo zakašljavanje i di­sanje na usta. Simptomi često zavise od prirode i porekla stranog tela (organsko-iritirajuće ili neorgansko-neiritirajuće), koli­ko dugo je strano telo prisutno, a naravno i od položaja.

U digestivnom traktu strana tela uzroku­ju kašalj, dispneju, odbijanje hrane, bol i te­gobe kada se hrana unese, pojačanu sali-vaciju i konačno povraćanje.

Kada je lokalizacija u disajnim putevi-ma, simptomi mogu biti: respiratorni dis-tres, kašalj, bol, promuklost, hrkanje, hemoptiza, dispnea, muka, stridor, cijanoza, mukopurulentna ekspektoracija i povišena temperatura. U slučaju neprepoznavanja stranog tela disajnih puteva u akutnoj fa­zi, oboljenje kasnije prolazi kroz nekoliko manifestnih i latentnih stadijuma.

Dijagnoza se zasniva na anamnezi, kli­ničkom nalazu i fiberoptičkoj endoskopiji. Radiografija se koristi da eventualno pri­kaže metalna strana tela ili skopija prikaže »klaćenje medijastinuma», a naravno i za ot­krivanje eventualnog prisustva posledič-nog emfizema ili atelektaze.

U odstranjenju stranog tela se, u izuzet­no retkim slučajevima, može primeniti Hajmlihov manevar, sa snažnom kompre­sijom na epigastrijum, ali uglavnom se iz­vodi endoskopskim putem. U dijagnostici se u većini slučajeva koristi fiber-optička endoskopija, dok se samo izvođenje od­stranjivanja stranog tela vrši putem rigidne laringo-traheo-bronhoskopije u opštoj ane­steziji. Intervencija spada u visoko-rizične i treba je izvoditi samo u stručno i tehno­loško osposobljenim ustanovama. Tra-heostomija se izvodi retko i neophodna je samo ako postoji teška respiratorna dis-funkcija. 

Povrede respiratornog trakta

Povrede se mogu nalaziti počev od oro-farinksa do vratnog dela traheje. One mo­gu biti:

1. Unutrašnje koje su uglavnom jatrogene i uzrokovane su intubacijom, kateteri­ma, endoskopom, dislociranim delovi-ma zuba.
2. Spoljne, kao rezultat nepažnje pri igri ili sabraćajnim nesrećama i mogu zahvata-ti više od jedne oblasti, uz opstrukciju disajnih puteva.

Unutrašnje povrede su češće kod dece mlađe od dve godine i uglavnom nastaju kod produžene intubacije u vidu subglotičnih stenoza. Sobzirom da ne postoji usta­ljena šema respiratorne opstrukcije u ovim slučajevima, dijagnoza se postavlja klinič­kim pregledom.

Tokom pubreteta incidenca spoljnih po­vreda uzrokovana je uglavnom saobraćaj­nim nesrećama i teže ju je proceniti i pre­poznati, jer se simptomi sporo razvijaju. Kod male dece larinks je postavljen više gore i napred u vratu nego kod adoloesce-nata, a glava je relativno šira, pa je vrat bo­lje zaštićen. Međutim, intrakartilaginozne membrane nisu potpuno razvijene, pa su podložnije rupturi. Laringotrahealna ruptu­ra koja uzrokuje povredu jednog ili oba n. recurrensa uglavnom rezultira aritenoid-nom dislokacijom ili krikoidnom fraktu­rom. Kod penetratnih povreda sa otvore­nim ranama može se videti kako vazduh izlazi napolje. Subkutani emfizem, progre­sivna respiratorna opstrukcija, bol u vratu, gubitak ispupčenja tiroidne hrskavice sa ograničenim edemom u vratu su simptomi koji mogu maskirati interkartilaginoznu rupturu.

Dijagnoza se zasniva na anamnezi, kli­ničkoj slici i fiberskopiji. Rendgen vrata će pokazati emfizem, a toraksa prisustvo he-motoraksa ili pneumomedijastinuma.

Lečenje zavisi od težine povrede, ali pri­oritet prve pomoći je omogućiti ili održati suficijentno disanje. Potrebno je izbegava-ti pokrete glave da bi se sprečile povrede vrata. Lečenje takode podrazumeva antibi­otike, eventualno steroide i aspiraciju oro-faringealnog sekreta. Ukoliko je povreda veoma teška, indikovana je otvorena ope­racija sa svim zahvatima koji će doprineti saniranju povrede, uključujući i prethodnu traheostomiju.