Komplikacije upale sinusa

Kranijumske komplikacije su u ne tako davnoj prošlosti predstavljale učestali i te­ško rešiv terapijski problem. Danas su ove komplikacije retke i u literaturi se poja­vljuju kao pojedinačni slučajevi. Kod akut­nog sinuzitisa infekcija se retko širi u ko­štane zidove sinusa ili van njih. Za razliku od tog stanja, kod akutne egzacerbacije hroničnog gnojnog sinuzitisa rasplamsava­nje bolesti može dovesti do teških kompli­kacija opasnih po život.

Putevi širenja infekcije

Putevi širenja infekcije su direktni – kroz koštani zid i to tako što se u procesu šire­nja infekcija prvo stacionira u kosti (oste-itis, osteomijelitis). Pri tome osteoporoza pomaže taj proces. Drugi način je kada se pri spoljašnjim povredama, odnosno pri hiruškoj traumi, infekcija preko kosti širi u endokranium.

Venozni – kada nastane septička venska tromboza, odnosno retrogradna tromboza u malim venama sluznice sinusa. Tada su prijemija i septikemija celog organizma da­lji stadijum venskog širenja infekcije.

Limfni – kada infekcija prolazi kroz ko­štane vaskularne otvore limfnim putevima i pri tom formira subperiostalne apscese.

Perineuralni – kada se infekcija kroz mikroskopske prostore oko mirisnih vla­kana širi prema subarahnoidalnom pro­storu.

Upale kostiju glave

Osteomijelitis frontalis kosti je znatno češći nego infekcija ostalih kostiju glave. Izazivači su bakterije: Staphylococcus, Streptococcus i Pneumococcus. Kod dece se infekcija širi hematogeno. Kod odraslih ova se komplikacija može pojaviti zbog traume frontalne regije ili pri kupanju i ro­njenju kod bolesnika koji imaju frontalni si-nuzitis. Kod akutne upale kostiju glave simptomi su otok gornje vede, povišena temperatura i glavobolja. Kod hroničnih upala javlja se lokalni bol i osećaj napeto­sti, otok čela, a ponekad i fistula.

Osteomijelitis maksile može da nastane sekundano od odontogene ili bukalne in­fekcije. Ta infekcija može da izazove peri-osteitis i osteitis sa formiranjem fistule ko­ja obrazuje svoj izlazni kanal na koži lica, na palatinalni i alveolarni nastavak, izliva-jući se u usta ili zigomatični nastavak s nekrozom zigomatičnog nastavka, a šireći se u pterigoidnu jamu. Glavni simptomi su jak otok lica, egzoftalmus, smetnje u pokretima očiju i jak bol. Za postavljanje dijagnoze potreban je RTG snimak parana-zlanih šupljina. U lečenju se koriste antibi­otici i hirurška drenaža.

Osteomijelitis sfenoidalne kosti je izuzet­no retka komplikacija i nastaje pri gnojnoj upali sfenoidalnog sinusa. Najčešći uzroč­nici su: Streptococcus hemoplyticus, Strep­tococcus i Staphylococcus beta hemoly-ticus. Simptomi su gnojni iscedak u nazo-farinks, glavobolja koja je lokalizovana du­boko iza očiju, sepsa, sindrom gornje or­bitalne fisure, tromboza kavernoznog sinusa, apsces mozga, encephalitis i intra-kranijalno krvarenje. Dijagnoza se obično postavlja kasno i potvrđuje se RTG snima­njem. U lečenju se preporučuju antibiotici i hirurška drenaža.

Endokranijumske komplikacije

Endokranijum i moždane mase su u neposrednoj blizini nosne šupljine i para-nazalnih sinusa, odeljeni od njih tankim koštanim zidovima. Intrakranijalne kom­plikacije uzrokovane upalnim procesima paranazalnih šupljina danas se sreću izu­zetno retko. Izvor tih komplikacija je pre­težno u gornjim sinusima (frontalni, etmo-idni i sfenoidni sinus).

Komplikacije se manifestuju u vidu: pachymeningitis-a, leptomeningitis-a, hrom-bophlebitis sinus cavernosi, sinus longitudi-nalis superioris i moždanog apscesa. Endo­kranijumske komplikacije češće se javljaju kao posledica akutne nego hronične upale u paranazalnim šupljinama, i to najpre iz če­onog sinusa.

Endokranijalne komplikacije prouzro­kovane zapaljenjskim procesima para­nazalnih šupljina mnogo su rede od onih koje se šire u orbitu, i pored toga što su endokranijum i moždane mase u nepo­srednoj blizini nosne i paranazalnih šup­ljina i što su odvojene od njih tankim koštanim zidovima. Izvor endokranijal-nih komplikacija je pretežno u gornim sinusima (rontalni, etmoidni i sfenoidni sinus).

Od endokranijumskih komplikacija naj­češće su: Pachymeningitis, leptomeningitis, thrombophlebitis sinusa cavernosusa, si­nusa longitudinalis superiorisa, moždani apsces. Endokranijalne komplikacije češće se pojavljuju kao posledica akutnog nego hroničnog upalnog procesa u paranazal­nim šupljinama.

Frontalni sinusitis retko se širi u endo­kranijum kroz tanki zadnji zid čeone kosti, a češće prodire kroz tvrdi prednji zid i ko­štano dno na čelo i u očnu duplju, i ako zadnji zid čeonog sinusa potpuno naleže na tvrdu moždanu ovojnicu. Ali kada infek­cija prodre kroz zadnji zid čeonog sinusa nastaje fudroajantni leptomeningitis. Ovo širenje može izazvati i apees velikog mo­zga. Tome prethodi osteítis zadnjeg košta-nog zida čeonog sinusa ili tromboflebitis vénula i vena koje prolaze kroz subarah-noidalni prostor.

Etmoidni sinuzitis može izazvati supura-tivni difuzni meningitis šireći se kroz lami-nu kribriformis. Sfenoidni sinuzitis može izazvati trombozu venoznih sinusa, što je posledica tromboflebitisa diploičnih vénu­la u zidovima sinusa. Prodori zapaljenjskih procesa u hipofizu su vrlo retki, iako je ta žlezda u „turskom sedlu” potpuno opko­ljena sfenoidnim sinusom.

Maksilarni sinusitis retko kada izaziva endokranijalne komplikacije, mada je in­fekcija endokranijuma moguća kroz pute-ve pterigoidnog pleksusa.

Terapija

Svi sumnjivi ili sigurni znaci endokrani-jalnih sinusogenih kompliacija zahtevaju hitno otvaranje i drenažu žarišta sinusa uz davanje visokih doza antibiotika. Pored odstranjenja primarnog žarišta, potreban je neurohiruški pristup endokranijumu i operativno zbrinjavanje apscesa frontalnog režnja mozga.

1. U zaključku se može reći da su kranijum-ske i endokranijumske komplikacije sinuzitisa retke ali izuzetno opasne komplika­cije zapaljenja sinusnih šupljina. U prona­laženju pravog razloga teškog stanja bole­snika, na terenu, od pomoći je anamneza uzeta od bolesnika ili od okoline. Bole­snika koji ima očigledne znake infekcije u lobanjskoj jami treba prevesti na odeljenje neurohirurgije oblasne bolnice. Nekada znaci mogu da budu sasvim diskretni i da se manifestuju samo upornom glavoboljom i sistemskom infekcijom, a da lokalni zna­ci ne postoje. I u takvim uslovima treba misliti na ove komplikacije, pogotovu ako je poznato da je bolesnik imao skoro akut­ni sinuzitis ili ako dugo godina pati od hro-ničnog sinuzitisa. Takve bolesnike ne tre­ba lečiti kod kuće.