Prisustvo kamena u pljuvačnim žlezdama (sijalolitijaza)

Kamen može nastati ne samo u bubrezima i mokraćnim kanalima, žučnoj kesi i žučnim putevima, već i u pljuvačnim žlezdama. Bolest se naziva sijalolitijaza i nije tako retka njena pojava.

Pljuvačne žlezde su grupe tkiva smeštene oko usta i u samoj usnoj duplji i proizvode sekret koji izlučuju u usnu šupljinu. Uloga sekreta koji luče pljuvačne žlezde je da pomaže u varenju hrane.

Postoje tri pljuvačne žlezde: zaušna (parotida, parotidna žlezda), podjezična (sublingvalna), žlezda ispod donje vilice (submandibularna – mandibula je donja vilica), a osim njih postoje i brojne manje žlezde smeštene u usnoj šupljini.

Priustvo kamena u pljuvačnim žlezdama javja se pretežno u submandibularnoj žlezdi (80%), ređe u parotidnoj (15-19%), a u sublingvalnoj svega u 1% slučajeva. U 65% slučajeva nalazi se samo jedan kamen. Istovremena zahvaćenost više od jedne žlezde vrlo je retka i javlja se u malom broju slučajeva.

Uzrok bolesti je još uviek nepoznat. Smatra se da se minerali talože na jezgru od sluzi i tako formiraju kamen. Kamen se često javlja kad postoji hronična upala žezda, čak kod dve trećine bolesnika. Mogu se javiti i kod gihta, naslednoj bolesti koja se karakteriše nakupljanjem minerala u zglobovima. Najčešće su pogođene osobe srednjih godina, češće muškarci od žena.

Koji su simptomi kamena u pljuvačnim žlezdama?

• simptomi bolesti su ponavljano bolno oticanje žlezde za vreme, ili nakon jela kad se izlučuju povećane količine pljuvačke, jer kamen spečava njeno izlučivanje i žlezda se uvećava i boli
• često žlezda otiče i pri samoj pomisli na hranu ako počne lučenje pljuvačke
• ako postoji upala, otok žlezde je vrlo bolan

• kamen je obično u izvodnom kanalu žlezde i ako je veći može se napipati

Kako se postavlja dijagnoza kamena u pljuvačnim žlezdama?

Na kamen u pljuvačnoj lezdi se posumnja na osnovu simptoma i nakon detaljnog pregleda.

Prilikom pregleda najvažnije je napipati žlezde koje su natečene i povećane, naročito ako se bolesnik javi neposredno nakon jela.

Potrebno je pipati i područje izvodnih kanala gde se često napipa tvrda okrugla masa (kamen), a pritiskom na žlezdu iz izvodnih kanala izlazi tamniji sekret u maloj količini.

Rendgenski snimak može pokazati kamen ako u sebi ima kalcijuma. Potrebno je razlikovati ovaj kamen od kalcifikata u venama (fleboliti) koji su mali, višestruki i slojeviti.

Sijalografija je rendgensko snimanje pri kojem se u izvodni kanal žlezde ubrizgda kontrastni rastvor koji ispunjava njene izvodne kanale. Može se načiniti i ultrazvučni pregled mekih tkiva, kao i CT (skener).

Kako se leči sijalolitijaza?

U lečenju se daju analgetici (lekovi protiv bolova) i eventualno antibiotici. Ako postoji i upala žlezde, antibiotici su svakako potrebni.

Ako je kamen mali, obično spontano izađe. Ukoliko je veliki, može se napraviti hirurška intervencija, ili postupak razbijanja tzv. litotripsija.

U novije vrijeme se endoskopski, optičkim instrumentom ulazi u žlezdu kroz izvodni kanal i vadi kamen.

Operacija se može izvršiti pristupom žlezdi kroz usta i uz lokalnu anesteziju ako se kamen nalazi u izvodnom kanalu. Veliki kamen često zahteva odstranjenje cele žlezde.