Povrede ušne školjke

Edem ušne školjke (otok) je krvarenje između hrskavice i perihondrijuma ušne školjke. Nastaje kada sila deluje tangencijalno na uho. Često se javlja kod radnika i sportista (kontaktni sportovi).

Ušna školjkaje crveno-ljubičaste boje, bez normalnih obrisa i često je bezbolna.

Lečenje se sastoji u evakuaciji hematoma sterilnom iglom, ili hirurškom incizijom. Nakon evakuacije hematoma, potrebno je sprečiti daljnje nakupljanje krvi postavljanjem sloja pamuka na ušnu školjku i kompresivnim zavojem oko glave. Isto se može postići postavljanjem drenaže kako bi se približili hrskavica i perihondrijum.

Kako je perihondrijum odgovoran za snabdevanje hrskavice krvlju, mora se postići maksimalno približavanje hrskavice i perihondrijuma, kako ne bi došlo do razvoja nekroze hrskavice  sa teškim deformacijama ušne školjke.

Razderotine, nagnječenja, posekotine, ugrizi i amputacije ušne školjke su takodje moguće vrste povreda ušne školjke i lečenje  svih ovih povreda ušne školjke je isključivo hirurško.

Kako je ušna školjka veoma dobro prokrvljena, poznato je da veoma dobro  zarasta i nakon težih povreda, čak i nakon potpune amputacije, ukoliko se na vreme ušije na svoje mesto.

Trebalo bi napomenuti da uspeh lečenja zavisi od umešnosti hirurga, jer je veoma bitan estetski izgled, ali i znanje (ne sme se zašivati sama hrskavica, već ona samostalno zarašćuje).

Opekotine ušne školjke kao i druge opekotine mogu se podeliti na stepene, prema dubini i površini zahvaćenosti.

Opekotine prvog stepena se leče ambulantno uz upotrebu sterilnih zavoja i lokalnih antibiotskih preparata. Opekotine višeg stepena zahtevaju hiruršku obradu, a često i transplantaciju kože.

Smrzotine su ređe od opekotina. Smrzotine prvog stepena se leče ambulantno, dok teže smrzotine zahtevaju hospitalizaciju i hirurški tretman. Medikamentozno lečenje obuhvata primenu antikoagulantnih lekova (lekovi protiv zgrušavanja krvi), antibiotika i analgetika.

Povrede spoljašnjeg slušnog hodnika

Lakše povrede spoljašnjeg slušnog hodnika mogu nastati prilikom čišćenja uha, ili češanja, a obično se prezentuju krvarenjem iz oštećene kože.

Svakodnevno pokrivanje mesta krvarenja sterilnom gazom kroz nekoliko dana je obično sve što je potrebno.

Teže povrede mogu nastati delovanjem oštrih predmeta, oružja, pri bavljenju sportskim aktivnostima, ili kao povrede na radu.

Jak udarac u donju vilicu može dovesti do frakture donjeg zida ovog kanala sa svim posledicama.

Lečenje zavisi isključivo od stepena povrede koja je nastala. Pri frakturama, potrebna je hirurška repozicija, kako bi se sprečile dalje komplikacije koje mogu biti veoma ozbiljne.