Karcinom grkljana (larinksa)
Karcinom grkljana (larinksa) je najčešća maligna tvorevina u području glave i vrata. Bolest se češće javlja kod muškaraca srednjeg i starijeg životnog doba. Veća učestalost se povezuje sa pušenjem i konzumiranjem alkohola.
Planocelularni karcinom (vrsta karcinoma porekla ćelija sluzokože) je najčešći, dok su ostale vrste karcinoma i sarkomi značajno ređi.
Karcinom grkljana se prema lokalizaciji deli na: supraglotidni, glotidni i subglotidni, odnosno na one iznad, u nivou, i ispod glasnih žica.
Ova podela je veoma važna jer od mesta tumora zavisi pojava simptoma, a u vezi sa tim i vreme postavljanja tačne dijagnoze i početka lečenja. Osim toga, supraglotidni i subglotidni karcinomi daju metastaze u regionalne limfne čvorove više od glotidnih.
Glotidni karcinomi, zbog brzog zahvatanja glasnih žica, uzrokuju promuklost vrlo rano u svom nastanku, a manje metastaziraju od dva pomenuta. Iz ta dva razloga, moguće je glotidne karcinome otkriti u ranoj fazi kad još nisu lokalno uznapredovali i nemaju limfne metastaze.
Zato je važno podvrgavanje laringoskopiji svih bolesnika koji su promukli više od dve nedelje. Na glotidne karcinome otpada preko 60% svih karcinoma grkljana.
Supraglotidni (područje iznad glasnih žica) i subglotidni (ispod njih) tumori imaju lošiju prognozu jer kasno daju simptome i rano metastaziraju u limfne čvorove.
Koji su simptomi karcinoma grkljana?
- glavni simptom kod većine bolesti grkljana je promuklost
- promuklost koja traje duže, ne prolazi na lečenje i pojačava se vremenom, može ukazati da se radi o tumorskom procesu na larinksu
- moguća je i pojava veoma neprijatnog zadaha iz usta kod nešto većih tumora
- veliki karcinomi larinksa mogu uzrokovati poremećaje disanja sužavanjem disajnih puteva
- kada se karcinom grkljana proširi na okolne strukture, ili metastazira u regionalne limfne čvorove primećuje se otok na vratu
- može postojati otežano gutanje (disfagija)
Kako se postavlja dijagnoza karcinoma grkljana?
Kako se promuklost javlja kod mnogih bolesti grkljana u diferencijalnoj dijagnozi dolaze u obzir svi poremećaji, počev od hroničnog laringitisa, do raznih benignih tumora larinksa.
Dijagnoza se potvrđuje laringoskopijom (snumanjem grkljana posebnim optičkim uredjajem) sa uzimanjem tkiva za histološku analizu. Često je najbolja metoda laringomikroskopija kojom se može odrediti tačno mesto tumora.
O stepenu proširenosti samog tumora i eventualnoj zahvaćenosti ostalih struktura u vratu, više informacija pružaju CT (skener) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca).
Kako se leči karcinom grkljana?
Uspeh lečenja zavisi od stadijuma u kom je otkriven maligni proces, tj, od raširenosti tumora.
Za rane glotidne karcinome, terapija zračenjem, ili operativno odstranjenje zahvaćene glasne žice (horedectomia) rezultira petogodišnjim preživljenjem od 85 do 95%.
Ukoliko je tumor ograničen na samu glasnu žicu, počinje se zračenjem zbog kvaliteta glasa kasnije.
U lečenju većih karcinoma glotidnog područja potrebna je hirurška intervencija. Često je moguće očuvati govor. Ipak, veliki tumori zahtevaju odstranjivanje grkljana u celini sa gubitkom normalnog govora.
Lečenje supraglotidnih i subglotidnih karcinoma takođe zavisi od veličine tumora.
Hemoterapija ima svoje mesto u lečenju karcinoma grkljana, bilo kao preoperativno, ili postoperativno lečenje.
Ukoliko se radi o karcinomu koji je metastazirao u limfne čvorove vrata, lečenje je hirurško i zahteva resekciju vrata sa odstranjenjem limfnih čvorova kod konzervativne resekcije, ili uklanjanje celokupnog potkožnog tkiva, i mišića zajedno sa čvorovima kod radikalne resekcije.
Poseban problem kod velikih operacija grkljana predstavlja gubitak glasa, što je veliki problem za pacijenta.
Govorna rehabilitacija se bazira na usvajanju ezofagealnog govora, a postoji i mogućnost plasiranja elektronskih simulaora glasa.
