Zapaljenje kuka (Arthritis coxae) kod deteta, dece

Septično zapaljenje zgloba kuka može biti izazvano nespecifičnim i speci­fičnim uzročnicima. Naročito je opasno ukoliko se javi kod novorođenčeta i odojčeta jer se dijagnoza obično kasno postavlja, a uspeh lečenja zavisi od rane primene terapije. Na sreću, ono je kod manje dece rede i obično se dešava u doba adolescen­cije.

Infekcija zgloba kuka je najčešće hematogene prirode, a rede iz sinovijalne membrane. Treba napomenuti da je metafiza vrata butne kosti intraartikularna struktura, te se zapaljenski proces sa kosti prenosi i na zglob.

Klinička slika oboljenja zavisi od uzrasta deteta. Kod mlađe dece ona je nespecifična i dijagnoza se teže postavlja. Sistemske reakcije su kod novorođenčeta retke, te u ovom uzrastu izostaje nagli skok temperature, a poremećaj opšteg stanja se ogleda u odbijanju hrane, razdražljivosti, plaču pri prepovijanju i ekstendiranju zgloba kuka. Postojanje bolesti se mora imati u vidu, pogotovo ukoliko se na telu nalaze potencijalna mesta prodora infektivnog agensa kao što su infekcija pupka, ragade na koži ili sluznicama što može uzrokovati septikemiju i hematogenu infek­ciju zgloba kuka.

Pažljivim pregledom pacijenta vidimo da se noga nalazi u položaju umerene abdukcije i fleksije kuka i spoljašnjoj rotaciji. Aktivni pokreti izostaju, ekstremitet je u položaju pseudoparalize, a pasivni pokreti su jako bolni i ograničeni spazmom okolne muskulature, koja nastoji da drži zglob u položaju rasterećenja. Ukoliko je proces odmakao, može dovesti do patološke subluksacije ili luksacije glave burne kosti, kada se uočava skraćenje ekstremiteta.

Kod starije dece postoji izražena simptomatologija sepse, a klinički nalaz jasno definiše da se patološki proces odigrava u zglobu kuka.

Radiografski nalaz je u početku nespecifičan, vidi se otok mekih tkiva kuka i proširen zglobni prostor zbog kapsularne distenzije izazvane izlivom i gnojem. U daljem toku bolesti može se videti oštećenje metafize vrata burne kosti i periostna reakcija. Ukoliko je dete nelečeno, a proces uznapredovao, lateralizacija glave govori za razvoj subluksacije kuka.

Laboratorijskim nalazom dominira leukocitoza sa predominacijom neutrofila i povećana sedimentacija. Međutim, kod novorođenčeta leukociti ne moraju biti povišeni ukoliko je dete u anergiji.

Čim se postavi dijagnoza septičnog artritisa kuka potrebno je punktirati zglob radi evakuacije gnoja i slanja materijala na bakteriološki pregled. Neophodna je drenaža zgloba radi evakuacije svog zapaljivog materijala. Radi rasterećenja zgloba i sprečavanja nastanka kontrakture mekih tkiva postavljaju se ekstenzije na donje ekstremitete. Odmah po prijemu deteta i slanja materijala na pregled (u slučaju povišene temperature uzima se i hemokultura) počinje se sa antibiotskom terapijom praćenom biološkom isuportivnom terapijom. Antibiotska terapija je dugotrajna, još dve nedelje nakon normalizovanja leukocitoze i sedimentacije. Ukoliko se razvije kontraktura zgloba kuka, nastavlja se sa fizikalnim lečenjem.

Komplikacije koje mogu nastati posle septičnog artritisa zgloba kuka su avaskularna nekroza glave butne kosti, koksa magna, koksa vara, inegalitet, patološka luksacija kuka.

Prognoza bolesti zavisi od brzine započinjanja lečenja (jer je hijalina hrskavica glave bume kosti malog deteta izuzetno osetljiva na nekrotizantni efekat gnoja koji se nalazi u zglobnoj šupljini), od uzrasta pacijenta i od eventualnog prisustva osteo-mijelitisa burne kosti.