Varikocela (Varicocele)
Varikocelom se označava pojava vidljivog ili palpabilnog skrotalnog turne-fakta koji nastaje varikoznom deformacijom pleksusa pampiniformisa koji drenira krv testisa. Može biti uzrok muškog subfertiliteta, a predstavlja najčešći hirurški korektibilni uzrok muškog infertiliteta. Incidenca varikocele je oko 15% populacije muškaraca, međutim kod pacijenata sa infertilitetom je od 21-41%. Varikocela je izuzetno retka ispod 10. godine, a već oko 13. god. dostiže učestalost kao kod odraslih. Najčešće je unilateralna i to levo u 80-90%, a uzrok je hemodinamska karakteristika venske drenaže levog testisa. Utok testikularne vene je pod pravim uglom u levu renalnu venu koja se odlikuje visokim intravaskularnim pritiskom. To otežava drenažu i izlaže pleksus pampiniformis staznom i deformacijskom opterećenju, reverzibilnom u početnom stadijumu. Sa leve strane veći je procenat odsustva válvula, kao i veći procenat valvularne insuficijencije nego desno. Razvoju varikocele doprinosi i atrofija m. kremastera sa izostankom njegovog toničkog delovanja na sistem pleksusa pampiniformisa. Varikocela sa desne strane može biti prvi klinički znak tumora lumbalne lože (npr. Wilms).
Mnoga saopštenja govore o mikroskopskim nalazima atrofije i znacima prekida rasta testisa kod varikocele u poredenju sa normalnom populacijom. Patoge-netski mehanizam supresije spermatogeneze kod varikocele je narušen mehanizmom autoregulacije temperature koja je kod varikocele povišena. Povišena intratestisna temperatura suprimirá spermatogenezu. Venografska ispitivanja su pokazala evidentan retrogradni, renospermatični venski refluks kod varikocele. Renalni i suprarenale metaboliti, a posebno prostaglandin deluju izrazito štetno na spermatogenzu. Pretpostavlja se da ovi efekti bivaju kolateralnom cirkulacijom preneseni i na kontralate-ralni testis.
Fizikalni pregled treba obaviti i u ležećem i u stojećem položaju. Klinički dominira leva skrotalna konvoluma tumefakcija koja je bezbolna, a javlja se za vreme i posle puberteta. Prema patoanatomskim i kliničkim osobenostima postoje sledeći stadijumi:
I – palpatorno uvećanje sistema peritestikularnih vena koje se uvećavaju Valsalvinim manevrom;
II – palpabilno evidentna voluminozna masa bez Valsalvinog manevra;
III – vizuelno evidentna skrotalna tumefakcija.
U najvećem broju slučajeva varikocela pokazuje dinamički progresivni karakter koji se ogleda u:
– tendenciji testisne atrofije ili prekida razvoja;
– tendenciji uvećanja stepena varikocele;
– mogućnosti bilateralizacije;
– poremećaju hormonske stimulacije spermatogeneze;
– mikroskopskoj degeneraciji Levdigovih ćelija.
Slučajevi dečje i adolescentne varikocele ne mogu se pratiti kontrolom sper-mograma kao kod odraslih, te se primenjuju elipsoidni orhiometri i eventualne hormonska ispitivanja Godišnja kontrola tokom puberteta može precizno odrediti indikacije za operativni tretman. Poremećaj rasta testisa je ključni znak koji indikujt operaciju nezavisno od normalnog razvoja sekundarnih polnih karakteristika. Slučajeve nerazjašnjene testisne atrofije ili hipotrofije treba razmotriti kao suspektne m subkliničku varikocelu. Operativni tretman je by pass v. testicularis interne sa v epigastrikom inferior (Belgrano). Primenjuju se i podvezivanje testikularne vene il ekscizija elemenata pleksusa (Ivanishevich), visoko podvezivanje i arterije i ven« testicularis (Palomo). Može se primeniti skrotalni, visoki ingvinalni ili visoki retro peritonealni pristup.
