Erythema exsudativum multiforme (EEM)

Erythema exsudativum multiforme (EEM) je oboljenje kože, izazvano ra­zličitim faktorima, s karakterističnim promenama tipa »kokarde« ili »mete«, koje se lokalizuju na ekstremitetima, ali i na sluzokožama,

Eûopatogeneza. EEM je polietiološki sindrom. U 30-50% slučajeva uzrok os­taje nepoznat, a među poznatim uzroci­ma preovlađuju infekcije i lekovi.  

VIRUSI: herpes simplex, influenca, tip A, B BAKTERIJE: Mycoplasma pneumoniae, infekcija streptokokama i stafilokokama MIKOZE: dermatofiti LEKOVI: sulfonamidi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, antibiotici, barbi turati i dr. FIZIČKI AGENSI: sunce, hladnoća, X-zraci MALIGNITET. IDIOPATSK1 OBLICI (uzrok nepoznat) prsten, a na samoj ivici je eritem ili ve­nae mikrovezikula. Promene su često pruriginozne. Kod nekih bolesnika se mogu javiti i maloborojne bule i erozije na bukalnoj i genitalnoj sluzokoži i na konjunktivama; promene prelaze i na susednu kožu. Opšti znaci i simptomi su često prisutni: malaksalost, povišena temperatura, artralgije, otok zglobova. Kod težih slučajeva može se javiti bron-hopneumonija i glomerulonefritis; oni su indikator težine oboljenja. Ovaj oblik često nastaje uz infekciju virusom h. simplex i ima rekurentni karakter, kao i osnovno oboljenje; provokativni faktor može biti sunce.

EEM major-syndroma Stevens-Jo­hnson predstavlja težak oblik oboljenja i lokalizuje se na sluzokožama: geni­talnoj, bukalnoj, konjunktivama; mo­že zahvatiti larinks, farinks, ezofagus i respiratorno stablo. Promene su u vi­du profliznih i bolnih erozija i bula, ko­je dominiraju kliničkom slikom i ote­žavaju ishranu. Na koži se takođe mo­gu javiti više ili manje proširene pro­mene tipa »kokarde« i bule. Opšte stanje je ozbiljno poremećeno. Kod ovog oblika se među uzrocima čes­to navode lekovi.

Neki autori danas smatraju da EEM i syndroma Stevens-Johnson treba od­vojiti kao posebne entitete.

EEM se povlači i spontano posle 2-4 nedelje, sem ređih slučajeva syndroma Stevens-Johnson, koji mogu preći i u syndroma Lyell. Redicivi su mogući, posebno kad je uzročnik herpes virus -hominis.

Laboratorijski nalazi zavise od uzročnika, ali su često normalni. Može postojati. leukocitoza, povišena sedi-mentacija i povišeni imuni kompleksi.

Histologija. Karakteristične promene se nalaze u epidermu: vakuolna degene­racija ćelija u donjim slojevima, sa poje­dinačnim ili brojnim nekrotičnim ćelija­ma. U đermu postoji edem s limfo-histio-citnim infiltratom oko krvnih sudova.

Klinička slika

Promene nastaju po-e opštih prodroma i javljaju se u nale-ma. Prema kliničkim manifestacijama izlikuju se dva oblika EEM: EEM mi-Dr i EEM major.

EEM minor se lokalizuje na šakama stopalima, uključujući dlanove i tabane, laktove i kolena, ali se promene mogu naći i na ostaloj koži. Tipična lezija »kokarda, koja može imati gled eritematozne pločice, velike do 2 cm, čiji je centar ugnut i lividan; ova promena se zove »erythema iris«

Dijagnoza i diferencijalna dijagno­za

Dijagnoza se postavlja na osnovu promena tipa »kokarde«. Za etiološku dijagnozu potrebna je detaljna anamne­za, da bi se otkrilo prethodno oboljenje ili uzimanje lekova. Procena njihovog etiološkog značaja je teška, jer se često mogući uzroci prepliću (infekcija i nje­no lečenje). Medikamentozni oblici oboljenja su polimorfhiji. In vitro testo­vi nisu pouzdani. Ekspozicija suspekt-nim lekovima se ne preporučuje, jer re­akcije mogu biti teške. U nekim slučaje­vima korisna je serologija (virusi, My­coplasma pneumoniae).

U diferencijalnoj dijagnozi kod bulo-znih oblika treba misliti na pemfigoid, a kada su u prvom planu promene na slu­zokožama, napemfigus i herpetični gin­givostomatitis.

Lečenje

Sumnjivi lek treba izosta­viti, a uzročnu infekciju adekvatno lečiti. Kod blagog EEM minor lečenje je simptomatsko: sedirajući antihistamini-ci, lokalni kortikosteroidi. Kod težih oblika se daju nesteroidna antiinflama-torna sredstva. Sistemski kortikostero­idi se primenjuju kod EEM major, u do­zi 0,5—1 mg/dn, sa postepenim snižava­njem i isključenjem za 2-4 nedelje. 2iiačajno je lečenje mukoznih lezija: hi­gijena usne duplje se postiže ispiranjem 3% rastvorom vodonik peroksida ili drugim antiseptičnim rastvorima; lokal­ni anestetici (viskozni lidokain) i lokalni kortikosteroidi za sluzokože. Ishrana tre­ba da je tečna i blaga. Neophodno je lečenje kod oftalmologa kad je zahvaćena očna mukoza, da bi se sprečili ožiljci. Rekurentni slučajevi EEM se lece acik-lovirom, 400 mg 2 puta dnevno, više meseci; ova terapija ne sprečava reku-rencije posle prekida terapije.