Dermatitis seborrhoica (seboroični dermatitis)

Dermatitis seborrhoica (DS) – sino­nim: eczema seborrhoicum-hronični i recidivirajući dermatitis, lokalizovan u seboroičnim regionima.

Etiopatogeneza. Smatra se da značaj­nu ulogu ima lipofilna kvasna gljivica Pityrosporum ovale, koja se i inače na­lazi na koži kao član rezidentne flore, naročito na seboroičnim regionima lica i trupa. Uloga sebacealne sekrecije je značajna utoliko što se DS manifestuje u periodu aktivnosti Iojnih žlezda, mada hiperseboreja nije obavezan nalaz. P. ovale ima imunogena (npr. može da ak-tiviše komplement) i hemotaktička svoj­stva koja bi mogla da objasne nastanak ove kliničke slike.

Klinička slika

Oboljenje se javlja obično u 3. i 4. deceniji života i to češće kod muškaraca nego kod žena. U opštoj populaciji 2-5% ljudi ima DS. U detinj-stvu se DS ne javlja, sem u prva dva me-seca postnatalno, kada se sebum luči pod dejstvom preostalih majčinih an-drogena (dermatitis seborrhoica infan­tum). Međutim, nisu usaglašeni stavovi da li se DS infantum nalazi u etiopatogenetskoj vezi sa adultnom formom oboljenja.

Predilekciona mesta su kapilicijum, predeo obrva, čelo, nazolabijalne bra­zde, spoljašnji usni kanal, retroaurikularne brazde, prestemalni i interskapulami predeo. U ovim zonama se vidi nejasno ograničeni, bledi eritem sa žućkasto-be-ličastom skvamom masnog izgleda, a mo­gu se formirati i jasno ograničeni ovalni i/ili figurovani eritematozni plakovi.

U kapilicijumu, skvama može imati pitirijaziformni ili psorijaziformni izgled, a promené su jasno ograničene prema čelu (»Corona seborrhoica«); Ukoliko nedostaje eritem, a postoji samo pitirija­ziformna, neadherentna skvama – »perut« – govori se o pityriasis sicca capitis, koja se smatra za neinflamatorau varijan­tu seboroičnog dermatitisa.

Mogu se javiti i promené lokalizova-ne u pregibima: aksilarno, submamarno i u pregibima trbuha kod gojaznih osoba, kao i perianalno. U tim zonama postoji relativno jasno ograničen eritem sjajne površine, bez klinički izražene skvame.

Blepharitis seborrhoica označava eritem ivica očnih kapaka sa izraženom sitnom žućkastom skvamom ili krusto-skvamom.

DS je često praćen pruritusom, na­ročito u kapilicijumu. Promené se mogu sekundarno impetiginizovati (dermati­tis coccica in seborrhoico) kada postoje i izražene žućkaste krusto-skvame.

Kod pacijenata sa AIDS-om, vrlo je česta pojava diseminovanih/generalizo-vanih oblika DS, obično rezistentnih na standardnu terapija

DS ima hronični i recidivirajući tok. Preko leta, kada je solarna radijacija in­tenzivnija, promené se najčešće pobolj­šavaju ili povlače.

Diferencijalna dijagnoza

Najznačaj­nije je razlikovati DS od psoriasis vul­garis, posebno kada su promene lokalizovane samo u kapilicijumu. Mada mo­gu postojati razlike u morfologiji, često je u datom trenutku nemoguće (i histo­loški) napraviti jasnu diferencijalnu di-jagnozu, i takvi slučajevi se označavaju kao »sebopsoriasis«. Diferencijalna di­jagnoza se najbolje može napraviti uko­liko postoje tipične promené za jedno odnosno drugo oboljenje na ostalim pre-dilekcionim mestima.

Lečenje

U lokalnoj terapiji se koriste imidazolski preparati (ketokonazol u obliku krema za kožu i šampona za kosu), a efikasan može biti i hidrokortizon 1% ili 2,5%, dva puta dnevno. Za kožu ne treba davati fluorisane kortikosteroidne pre­parate. Za pranje kose preporučuju se i šamponi sa cink piritionom, selçnijum sulfidom ili derivatima katrana Za kapi­licijum se u kraćem periodu mogu upotre-biti i gelovi ili losioni sa fluorisanim kor-tikosteroidom (fluocinolon acetonid).

Može se primeniti i kombinovana te­rapija antimikotici-kortikosteroidi. Uko­liko postoje znaci sekundarne infekcije, savetuje se topikalna i/ili sistemska te­rapija antibioticima.