Dermatitis e contactu allergica (alergijski kontaktni dermatitis)

Dermatitis e contactu allergica (DCA) je akutno ili hronično zapaljenjsko obo­ljenje kože, koje predstavlja i najznačaj­niju kliničku manifestaciju IV tipa imu­nološke reakcije.

Etiopatogeneza. DCA je prototip po-zne reakcije preosetljivosti i ovaj proces se razvija u dve etape: indukciona i elicitaciona faza.

Indukciona faza (aktivna senzibiliza-cija) protiče od kontakta s alergenom do razvoja pozne preosetljivosti. U njenom nastajanju značajnu ulogu igraju alerge-ni, Langerhansove ćelije i T-helper limofociti.

Alergeni su niskomolekularne sup­stancije (ispod 1000 Da) i nazivaju se hapteni. One postaju imunogene (pravi alergen) tek kad se vežu s autologim proteinom (nosač). Langerhansove ćeli­je, makrofagi epiderma, obrađuju antigen i prezentuju ga T-helper ćelijama i u in­dukcionoj i u elicitacionoj fazi. Limfociti koji indukuju poznu alergijsku reakciju (reakcija IV tipa) pripadaju Th-1 ćelija­ma. Proces senzibilizacije se najverova-tnije odigrava u parakortikalnim zona­ma regionalnih limfnih žlezda. Pri tome alergen (hapten+nosač) obrađen u Lan-gerhansovim ćelijama biva prezentovan Th-1 limfocitima, koji ga identifikuju, posle čega dolazi do njihove prolifera-cije. Ovaj proces traje 5-7 dana i osoba je posle toga senzibilisana na hapten.

Elicitaciona faza nastaje pri ponov­nom kontaktu s haptenom. Tada senzi­silisani limfociti, koji na svojoj površini aose receptore specifične za hapten, do­laze u kožu i stupaju u kontakt s kom­pleksom hapten-nosač, usled čega se stvaraju citokini (11-1,11-2,11-4 i dr.), coji privlače i nesenzibilisanelimfocite. Sve ovo dovodi do lokalnog inflamator-log odgovora i oboljenja.

Klinička slika

Uzrast i pol ne utiču :načajno na sposobnost senzibilizacije. DCA se javlja u području koje je izloženo contaktu s alergenom, najčešće na dorzalnim stranama šaka i stopala, zatim na licu, nada može biti zahvaćen bilo koji deo ko­je. Oboljenje se manifestuje znacima nflamacije i prelazi granice površine :oja je u kontaktu s alergenom. Protiče toz sledeće faze: eritematozna faza se nanifestuje eritemom i edemom kože ija je površina sitno-zrnasta (histolo-ki: spongioza); vezikulozna faza se k#-akteriše pojavom sitnili vezikula na eri-smatoznoj podlozi; krustozna faza nastaje sasušivanjem vezikula, pa su kruste inke, prozračne i žućkaste; fazavlaženja U madidacije se razvija posle prskanja ezikula. Ove etape predstavljaju akutni blikoboljenja. Ukoliko bolest traje duže, azvija se lihenifekacija sa deskvamaći-yax (kronični dermatitis, eczema chronicum)\ na ovim površinama često nastaju aleti akutnih Znakova, što stvara poli-lorfhu kliničku sliku. Pruritus je uvek risutan i obično je intenzivan.

U slučaju dužeg i intenzivnijeg izlaganja alergenu može doći do diseminacije oboljenja zbog limfogenog i hematogenog rasipanja antigena, odnosno mfokina nastalih u ovome procesu. Diseminacija se vida prvenstveno na licu )eriorbitalno) i na fleksornim stranama ekstremiteta, a najčešće počinje  na donjim delovima nogu.

DCA se često javljaJcao profesional-o oboljenje i u tim slučajevima naj­češći alergen je hrom u obliku hromata. Promené su lokalizovane na šakama, ali se može videti i prošireni dermatitis, ko­ji po distribuciji liči na numularni ek­cem. Kliničkom slikom dominira lihe-nifikacija, deskvamacija i suvoća kože. Ovim promenama su često zahvaćeni i dlanovi i na njima je izražena hiperke-ratoza sa bolnim ragadama.

I u akutnoj i u hroničnoj fazi bolesti moguće su superinfekcije piokokama sa slikom impetiga i celulitisa.

Tok i prognoza DCA zavisi od mogu­ćnosti isključenja uzročnog antigena. Dermatitisi ruku izazvani hromom i nik-lom mogu trajati decenijama, tako daje pitanje da li odstranjenje s radnog mesta utiče na prognozu bolesti, s obzirom na ši­roku primenu ovih materija u svakodnev­nom životu (ubikvitarni antigeni).

Dijagnoza i diferencijalna dijagno­za

Pri postavljanju dijagnoze potrebna je pre svega detaljna anamneza s poda­cima o profesiji, navikama, svakodnev­nim aktivnostima i okolini u kojoj bole­snik živi. Neophodni su podaci o lokal­noj terapiji zbog mogućnosti senzibili­zacije tekovima. Potreban je pregled će­le kože, jer lokalizacija lezija može uka­zati na mogući alergen ili biti značajna za diferencijalnu dijagnozu. Antigen odgovoran za oboljenje otkriva se epi-kutanim testiranjem (»patch test«), pri čemu se upotrebljava standardna bateri­ja alergena. »International Contact Der­matitis Research Group« (ICDRG) je dala osnovna uputstya o »patch« testi­ranju i po njima standardna baterija sa­drži 23 supstancije. Izbor alergena je za­snovan na učestalosti pozitivnih reakci-ja: ako pozitivni testovi najedan alergen padnu ispod 1%, on se isključuje iz ba­terije. Najčešći alergeni u našoj popula­ciji su: kalijum bihromat, kobalt hlorid, nikl sulfat, latex, neomicin, lokalni anestetici, formaldehid, parafenilendi-amin (ursol), epoksi smole. Kada je po­trebno upotrebljavaju se i druge sup­stancije (profesionalne i ciljane bateri­je), koje su prema anamnestičkim poda­cima suspektne.

Epikutano (»patch«) testiranje omo­gućava otkrivanje izazivača kontaktnog alergijskog dermatitisa (IV tip imunolo­ške reakcije). Za testiranje se može upo-trebiti standardna, profesionalna i cilja­na baterija alergena. Testiranje se izvodi na siedeći način: alergen, u odgovaraju­ćoj koncentraciji koja ne iritira, a sposo­bna je da izazove imunološku reakciju, stavlja se pomoću filter papira na zdravu 

Lečenje. Opšte mere: