Lihen ruber planus

Lichen ruber planus (leichen, g. – lišaj, ruber, 1. – crven, planus, 1. – ravan). (LRP) je hronična recidivantna dermatoza, koja se karakteriše epidermodermalnim, ravnim papulama ružičaste ili a, na mestu ujeda insekta. Sastoje se     ljubičaste boje.

Etiopatogeneza. U osnovi oboljenja je imunološka reakcija celularnog tipa. Primarno imunološko oštećenje nastaje na ćelijama bazalnog sloja epiderma, u okviru limfocitotoksičnog procesa. Smrt keratinocita nastaje procesom apoptoze  pri čemu ove ćelije bivaju od­stranjene transepidermalno ili »otkapavaju« u derm kao »koloidna tela«. Ovaj proces jepraćen karakterističnim limfocitnim infiltratom. Provocirajući faktor je najčešće nepoznat, mada se kod nekih slučajeva navode lekovi i virusna infek­cija. Reakcija lihenoidnog tipa se javlja kod graft-versus-host-reaction.

Klinička slika

LRP je često obolje­nje, koje se sreće pretežno kod odraslih osoba i nema izrazitu predilekciju za pol.

Promene se javljaju na koži i sluzokožama.

Predilekciona mesta na koži su flek-sorne strane doručja i podlaktica, perimaleolarni i lumbalni predeli, ali se pro­mené mogu javiti i na ostaloj koži izu­zev lica. Raspoređene su simetrično. Osnovna promena je papula veličine 1-3 mm, poligonalne je baze, ravne i sjajne gornje površine, a boja joj varira od ru­žičaste do ljubičaste i mrke  Na fleksornim stranama ruku, gde je ro-žasti sloj tanak, na ravnoj površini papu­le vidi se beličasta mrežica – »fenomen mrežice« odnosno Wickhamove strije. Papule su po­jedinačne ili se slivaju u mozaične ploče, na čijoj periferiji su rasute sitne lihenske papule (»lihenska prašina«). Na površinama izloženim trenju (preti-bijalni i perimaleolarni predeo), prome­nnesu hipertrofične i hiperkeratotične i taj oblik se naziva hipertrofični ili veru-kožni LRP. Na trupu, dorzalnoj strani je­zika i penisu sreću se i anularni elementi

Mehanička trauma provocira nastajanje tipičnih lihenskih papula na površini na koju je delovala. Nastale promené su obično linearno raspoređe­ne (češanje, ogrebotina) i ova pojava se naziva izomorfni fenomen – Kôebner. Kada se lokalizuje na kapilicijumu, obo­ljenje za sobom ostavlja ireverzibilnu atrofičnu alopeciju. Nokti takođe mogu biti promenjeni, najčešće u vidu longi­tudinalne izbrazdanosti.

Promene na sluzokožama su česte i karakterističnog izgleda. Najčešće je zahvaćen zadnji deo bukalne sluzokože, zatim jezik, usne, genitalna i analna slu-zokoža. Lezije su obično u vidu beličas-te mreže (»fenomen mrežice«), ali se mogu videti i leukoplakiformne ploče, kao i anularni elementi.

Lezije mogu biti ograničene na pre­dilekciona mesta, ali se proces može di-seminovati ili generalizovati i u najte­žim slučajevima dati sliku eritroder-mije.

Oboljenje je obično hroničnog toka, s naletima svežih elemenata, tako da može trajati više meseci ili godina. Mo­že se i spontano povući (97-98% boles­nika je izlečeno do kraja prve godine bo­lesti). Posle smirenja promena ostaje rezidualna, karakteristična mrka ili ljubi­časta pigmentacija, koja se posle više me­seci takođe povlači.

Histologija. Papula kod LRP je epiermalno-dermalnog tipa. Epidermalna komponenta: hiperkeratozaortokeratot-skog tipa, neravnomerno izraženo pro­širenje granuloznog sloja (granuloza), koje je podloga kliničkog simptoma »fenomen mrežice«: na mestu gde je granulozni sloj zadebljao, ne providi se ružičasta boja papule LRP (bela petlja mreže), a na mestima gde je granulozni sloj normalne debljine, boja papule providi (eritematozna okca mreže); da­lje: pseudoakantoza (proširenje spinoznog s loja zbog uvećanja, a ne zbog um­nožavanja spinoznih ćelija), likvefakci-onadegeneracija ćelija bazalnog sloja. Dermalna komponenta: široke kupólàs-te papile s gustim limfocitnim infiltratora i eozinofilnim »koloidnim telima«, koja nastaju usled apoptoze nekrotičnih keratinocita iz bazalnog sloja.