Koža atopičara je izrazito suva, bez sjaja, s povišenom permeabilnošću i po­višenim pH. Konstitucionalno je iritabil-na, a pruritus je najraniji simptom bolesti, redovno je prisutan i može biti vrlo jak (povišen rrfstflrnin, snižen prag za pruri­tus, v. etiopatogeneza), tako da nastaje circulus vitiosus: svrab-češanje-svrab. Kožne manifestacije se neprekidno me-njaju, s periodima egzacerbacija i remi­sija i obično su vezane s različitim provo­kativnim faktorima (Tabela 3-IV). Oko 70% atopičara oboleva u prvim godinama života; najranije promené se mogu javiti već u III mesecu.Kao posleđica svih navedenih abnor­malnosti nastaje dizimunitarni circulus vitiosus i atopija. 

Eczema infantum – Klinička slika od 0-2. godine života. Promené se loka-lizuju na obrazima, čelu i bradi, dok je centralni deo lica pošteđen. Mogu se proširiti na kapilicijum, pregibe i predeo članaka, a u teškim slučajevima dolazi do generalizacije oboljenja. Pro­mené su eksudativne i ekcemskog tipa i sastoje se od nejasno ograničenih plaža sa eritemom, edemom, papulo-vezikulama, vlaženjem i krustama. Svrab može biti ta­ko intenzivan, da onemogućava spavanje. Na trupu mogu imati numulami izgled Lezije se spontano povlače krajem II go­dine života kod 50% dece.

Prurigo Besnier – Klinička slika po-sle II godine života. Oboljenje se loka-lizuje u kubitalnim i politealnim pregi­bima, na vratu, okolini zglobova, zatim i na drugim predelima. Promené se mo­gu razviti prelaskom prethodne forme u hronični oblik, ili nastati de novo. Jav­ljaju se u vidu nejasno ograničenih pla-kova sa lihenifikacijom i deskvamacijom. Povremeno na ovim lezijama mo­gu nastati akutni ekcemski naleti.

Klinička slika kod odraslih. Lihenifikovani plakovi se vide u pregibima, u ano-genitalnoj regiji, ali i po ostaloj koži. Pored ovoga česti su pruriginozni čvorovi, tragovi češanja i hronični ek­cem šaka, i/ili stopala, inflamacija oko očiju, što odgovara kliničkoj slici difu-znog atopijskog dermatitisa.

Pored navedenih tipičnih promena u okviru AD mogu se javiti abortivne i lar-virane forme s kliničkim manifestacija­ma koje su navedene kao »minor znaci« : nespecifični dermatitis šaka i stopala, ekcemske promené na areoli dojke, heilitis. Pityriasis alba se javlja u vidu okruglih ili ovalnih ogra­ničenih ploča, koje su hipopigmentova-ne, sa sitnom mekinjastom deskvamaci-jom (nekad opisivan kao impetigo sicca).

Tok bolesti je hroničan, s remisijama i egzacerbacijama. Kod većine pacije­nata dolazi do remisije posle puberteta ili do 30. godine života. Kod manjeg broja obolelih hroničan recidivirajući tok se održava u toku celog života.

Kod AD, kao izraz atopije, često se razvija preosetljivost na polen, što se može manifestovati u vidu bronhijalne astme i/ili polenskog rinitisa. Alopecia areata se može javiti kao udruženo obo­ljenje i njen tok je ozbiljan (v. alopecia areata).

Komplikacije nastaju usled infekci­je stafilokokama (kolonizacija) i virusi­ma (snižen celularni imunitet). Eczema herpeticum nastaje usled superinfekcije virusom h. simplex, s lezijama po celoj koži i slikom koja podseća na varičelu; opšte stanje je ozbiljno poremećeno, sa visokom temperaturom, a može se javiti viremija i encefalitis. Može ugroziti i ži­vot bolesnika, posebno kod male dece gde oboljenje predstavlja prvi kontakt s ovim virusom.

Laboratorijski nalazi. Cesta je eozinofilija i povišen titar IgE.

Dijagnoza i diferencijalna dijagno­za

Prisustvo atopijskog sindroma se može potvrditi RAST testom ili intrakutanim testovima, da bi se utvrdilo postojanje alergen-specifičnih IgE antitela prema kućnoj prašini, polenu, životinjskoj pe-ruti (mačka, pas), plesni; kod 20% paci­jenata s kliničkom dijagnozom, dobijaju se negativni rezultati. U diferencijalnoj dijagnozi mogu se javiti dijagnostičke teškoće u odnosu na siedeće bolesti: kontaktni iritantni i alergijski dermati-tis, kod odojčadi seboroični dermatitis, miliaria rubra. Pošto nema kliničkih, histoloških ili laboratorijskih markera za AD, značajan je skup znakova/simp­toma: bar tri »major« i tri »minor« zna­ka/simptoma su potrebna za postavlja­nje dijagnoze AD. Lečenje. Opite mere.

• obezbediti dobar kontakt s pacijen­tom ili s roditeljima
• objasniti prirodu oboljenja
• odstraniti provocirajuće faktore; vunena odeća, dugo kupanje, sapun, nervoza, visoka temperatura pogoršava­ju stanje; savetuje se i kupanje specijal­nim uljima za kupanje, a posle kupanja obavezno treba celu kožu mazati ernolijentnim kremovima, koji se prepisuju u velikim količinama.
• podaci o ulozi dijete su kontrover-zni, ali se često preporučuje hipoaler-genska dijeta (bez belanceta, mleka, ki­kirikija, soje, oraha, ribe, školjki, pšeni­ce), osobito u prvim mesecima života. Treba znati da se s uzrastom eventualna alergija na hranu brzo smanjuje. Hipo-alergenska dijeta se preporučuje i majka­ma s atopijom za vreme graviditeta i do­jenja, jer izgleda da se na taj način sma­njuje prevalencija AD kod njihove dece.

Lečenje atopijskog dermatitisa

Lokalno lečenje. Lokalni kortikosterioidni preparati (LKS) brzo smiruju te­gobe, ali s obzirom na hronični tok bo­lesti treba ih davati oprezno i pod kon­trolom dermatologa. U početku, osobito kod akutnih i eksudativnih promena, treba primeniti jače oblike LKS (III gru­pa) jednom dnevno, paralelno s emoli-jensima, zatim preći na alternativno lečenje i postupno ih zameniti emolijen-tnim kremovima, koje će pacijent upo­trebljavati redovno i u mirnim periodi­ma. U akutnoj fazi se mogu davati i ob­lozi od fiziološkog rastvora (sobna tem­peratura), u toku 30-60 minuta, 2-3 pu­ta dnevno; oni deluju antiinflamatomo i antipruriginozno. Kod hroničnih sluča­jeva se uz LKS mogu davati i katranski preparati (kremovi s coal tar). Impetigo i druge infekcije kože stafilokokama su česte i njihova prevencija je teška, jer se rekolonizacija ne može sprečiti. U lo­kalnoj terapiji se savetuje fusidična ki­selina, a kod težih oblika i oralno dava­nje eritromicina u dozama koje odgova­raju uzrastu bolesnika. Virusne infekci­je se lece na uobičajen način. Tacrolimus i Ascomicin su novi imunosupresivni agensi koji deluju slično ciklosporinu, ali se upotrebljavaju u lokalnom lečenju AD. Veoma dobro deluju na svrab, a ne­željeni efekti su znatno manji od LKS. Pri upotrebi ovih lekova može se javiti pečenje, ali se ono smiruje posle neko­liko dana. Kontraindikovani su kod in­ficirane kože.

Opite lečenje. SedirajućiHl antihistaminici su bolji od nesedirajućih, jer smiruju svrab i obezbeduju bolji san, ali ih ne treba davati maloj deci. Ciklospo-rin A je imunosupresivni agens i efika­san je kod AD, ali se savetuje samo kod ozbiljnih slučajeva. Oralni i intramus-kularni kortikostreroidi se daju izuze­tno, jer se po prekidu terapije javlja »rebound-fenomen«. Antibiotici se daju kod akutnih oblika, čak i kad nema jas­nih znakova superinfekcije.

Dobar efekat ima primena fototerap i-je i fotohemoterapije. S uspehom se sprovode sledeći oblici lečenja: UVA, UVB, PUVA, UVA+UVB, UVA-1 (ta-lasna dužina 340-400 nm). UVB se ne daje kod akutnih egzacerbacija, već je ograničena na hronične slučajeve. PU­VA je vrlo uspešna, ah je praćena neže­ljenim efektima (»rebound-fenomen« i kanceri kože).