Impetigo contagiosa

Impetigo (impeto, L – napasti, conta­giosa, 1. – zarazan) je površna kontagiozna bolest kože. U zavisnosti od izazivača opisuju se dva oblika: impetigo strepto-coccica i impetigo staphylococcia.

Impetigo streptococcica (Tilbury-Fox). U materijalu uzetom.iz lezije na­lazi se Streptococcus beta-haemotyticus čiji toksin epidermolizin razdvaja kera-tinocite na nivou granuloznog sloja, usled čega se obrazuje bula. Ovaj tip sta­filokoka ne daje klasične oblike stafilo-kokne bolesti (folikulitis, furunkul i si.)-Klinička slika. Oboljenje se javlja u svim uzrastima. Na klinički neprome-njenoj koži nastaju mlitave ili napete bu­le, tankog zida, velike do 3 cm. U počet­ku se u njima javljapostupno zamućenje u vidu »pahuljica«, a u starijim prome-nama se stvara gnoj. Mogu perzistirati 2-3 dana, a kada prsnu, sasušuju se u mrke kruste. Promené se šire periferno, a u centru dolazi do smirenja. Regionalne limfne žlezde su retko uvećane, a opšte stanje nije poremećeno. Kada se bulozni impetigo javi kod novo­rođenčadi, obično dolazi do diseminacije promena, jer još nije formirana rezidentna flora, koja ima zaštitnu ulogu (nekada ^pemphigus epidemicus neonatorum^).

Sekundarna impetiginizacija nastaje usled superinfekcije streptokokama i/ih stafilokokama kod nekih dermatoza: sca­bies, pedikuloza, pruriginozne dermatoze, ekcem, vezikulozne i bulozne dermatoze. Kod ovih oboljenja, pored znakova impe­tiga, nalaze se i elementi koji upućuju dija­gnozu ka osnovnom oboljenju.

Dijagnoza impetiga se postavlja na osnovu kliničke slike; laboratorijskim pregledom pusa otkrivaju se Gram poz­itivne koke u grozdovima i lancima. Može se raditi kultura pusa i antibio­gram. Porast antistreptolizinskog i an-tistafilolizinskog titra je nekoristan. Di­ferencijalna dijagnoza obuhvata h. sim­plex, alergijski kontaktni dermatitis, du­boku trihofitiju; osobito je važno razli­kovati sekundarnu impetiginizaciju, ka­da treba tražiti osnovno oboljenje.