Kandida (kandidijaza)

Kandidijaza je izazvana fungusima genusa Candida i dovodi do oboljenja kože, siuzokože i nokata, a u retkim slučajevima i do sistemskog oboljenja.

Etiopatogeneza. Genus Candida sa­drži oko 100 specijesa. .

Pri infekciji hife C. albicans prodiru u rožasti i granulozni sloj kože, aktivišu alternativni put komplementa, preko čijih hemotaktičnih komponenti priv­lače polimorfonukleanie leukocite, te do­lazi do stvaranja pustula. Uloga T-limfo-cita i antitela u nastajanju ovih promena nije jasna. Intradennalni test na kandidu je pozitivan i kod zdravih ljudi, a negati­van je kod upornih muko-kutanih kandi-dijaza (imunodeficijencija).

U zavisnosti od toka i lokalizacije oboljenja opisuje se više kliničkih slika.

Candidiasis oralis (Soor). Najčešće se javlja kod novorođenčadi, pre nego što se dogodi kolonizacija bukalne slu-zokože normalnom bakterijskom flo­rom. Kod odraslih je oboljenje obično mak lokalnih ili opštih predisponira-ućih faktora. Promené se lokalizuju na ïluzokozi usne duplje (usni uglovi!) i je­zika. Karakterišu se nepravilnim i ogra-ličenim, beličastim i adherentnim na-ilagama, ispod kojih je sluzokoža erite-natozna i erodovana. Kod iužeg trajanja sluzokoža može postati itrofična, sjajna i živo-crvena, bez skva-na (atrofična oralna kandidijaza). Hi-jerplastične i adherentne promené na eziku i obrazima razvijaju se obično kod pušača i nazivaju se kandidijatična leukoplakija ili kronična oralna kandi­dijaza. Širenje promena na farinks i ezo-fagus je znak težeg oblika oboljenja, kod koga treba tražiti simptome imuno-deficijencije (AIDS).

Vulvo-vaginitis candidomycetica.

Javlja se kod odraslih, osobito u gravi-ditetu, ali i kod dece. Zahvaćena je va-ginalna sluzokoža i vulvarna koža. Pro­mené su u vidu živog eritema, koji može preći i na okolnu kožu sa slikom inter-triginozne kandidijaze. Sekret je obilan, gust i beo.

Balanoposthitis candidomycetica.

Promenama su zahvaćeni glans penisa i unutrašnji list prepucijuma. Seksualni partner je često nosilac kandide; vida se i kod dijabetičara. Prve promené su pa­pule i pustule koje se slivaju, prskaju i ostavljaju za sobom eritematozne i sjaj­ne površine skvamoznih ivica.

Perionyxis chronica (Paronychia chronica). Oboljenje se javlja kod oso­ba čije su ruke preterano izložene pra­nju; često je i kod poslastičara zbog kon­takta s brašnom i drugim ugljenim hi-dratima. Primarni proces je oštećenje kože, a na tom terenu dolazi do infekcije kandidom. Promené zahvataju perioni- ^ hijum i eponihijum, koji postaju eđema-tozni i inflamovani, dok kutikula nedos­taje. Zbog toga se između nokatne ploče i perionihijuma obrazuje džep iz koga se cedi mala količina gnoja, u kome se može naći kandida. U ovome procesu matriks nokta je izložen hroničnoj irita­ciji i infekciji, tako da proizvodi nerav­nu, izbrazdanu i lomljivu nokatnu plo­ču. Promené na noktima su, znači, se­kundarne. Subjektivni simptomi su bla­gi, a oboljenje ima hroničan tok. U redim slučajevima kandida može izaz­vati oniholizu. U diferencijalnoj dijag­nozi treba obuhvatiti dermatofitne in­fekcije nokata, koje obično počinju od slobodne ivice nokatne ploče i kod kojih se ne javljaju znaci inflamacije perion-hijuma. Bakterijska paronihija je akut­nog toka i sa znacima akutne inflamaci­je. Mikološki pregled i kultura materija­la omogućavaju dijagnozu.

Candidiasis intertriginosa. Javlja se kod novorođenčadi u genitoanalnom predelu i kod odraslih osoba u velikim pregibima. Promené se sastoje od sitnih subkornealnih pustula koje se slivaju, obrazujući prostrane eritematozne i lako skvamozne ploče s macerisanjem i vla-ženjem u samome pregibu. Ivice prome­na su nepravilne i lako skvamozne, a uz njih se nalaze satelitni pustulozni i eri-temato-papulozni elementi. Promené se mogu lokalizovati i u interdigitalnim prostorima šaka i stopala, osobito izme­đu III i IV prsta. Macerisana koža u tim predelima je bela i edematozna, a slika je poznata pod imenom »erosio interdi-gitalis candidomycetica«. U diferencijalnoj dijagnozi treba misliti na tinea crurum koja može ličiti na in-tertriginoznu kandidijazu, ali po pravilu ne prelazi na skrotum. Iritantni dermati-tis i intertriginozna psorijaza takođe mogu predstavljati problem. Interdigi-talni oblik podseća na interdigitalni der-matofitni oblik t. pedum.

Angulus infectiosus (Cheilitis an-gularis). Promena se javlja na usnom uglu, kod odraslih osoba koje nose prote­ze. Lezije se obično šire s bukalne sluzo-kože na kožu usnih uglova u vidu eritema, deskvamacije, vlaženja i maceracije. Oboljenje može imati hroničan tok Često je udruženo s oralnom kandidijazom. Di­ferencijalna dijagnoza: streptokokni angulus infectiosus nastaje u dečjem uzrastu i karakteriše se eritemom, suvim skvamama ili krustoznim lezijama. Slične promené mogu se javiti i kod de­ficita vitamina grupe B.

Hronična muko-kutana kandidi­jaza je perzistentna, površna infekcija kože, sluzokože i nokata. Oboljenje je često nasledno, AR ili AD. Prve prome­né se obično javljaju u ranom detinjstvu. Kod obolelih se nalaze različiti imuno-deficijentni sindromi i endokrinopatije. Najranije promené su obično u vidu re-kurentne oralne kandidijaze, koja prela­zi u hronični hiperplastični ili atrofični oblik bolesti. Postoji, sem toga, hro­nična paronihija i lezije na koži koje mo­gu da liče na dermatofitnu tineu, ali su ekstenzivne, često hiperkeratotskog izgleda ili u vidu granuloma. Najteža komplikacija je zahvatanje ezofagusa sa stvaranjem striktura. Diferencijalna di­jagnoza: hronična muko-kutana kandi­dijaza ima karakterističan izgled, ali može ličiti na oboljenja vezana ža defi-cijenciju cinka.

Lečenje kandidijaza. Opšte mere: lečiti ili odstraniti predisponirajuće fak­tore. Lokalno lečenje se primenjuje kod oralne kandidijaze, kutane kandidijaze, hronične paronihije, vaginalne kandi­dijaze i kandidijatičnog balanitisa. Na promené se aplikuju nistatin ili imida-zolski preparati u različitim podlogama, u zavisnosti od oboljenja: kod suvih le-zija se daju u obliku krema, u pregibe se stavljaju puderi, kod oralnih lezija sus­penzije i oralni gel, kod vaginalnog obo­ljenja vaginalete. Ovi lekovi se aplikuju 1-3 puta dnevno, a terapiju treba nasta­viti sedam dana posle kliničkog smire­nja. Kod kandidijatične paronihije ne­ophodno je ruke zaštiti od vlaženja i sredstava za pranje. Opite lečenje. Ako lokalna terapija nije imala efekta, daje se oralna terapija: ketokonazol (200 mg/dn, 1-2 nedelje), itrakonazol (100-200 mg/dn 1-3 nedelje) ili flukonazol (50-100 mg/dn 1-3 nedelje). Ketokona­zol se sve rede daje zbog hepatotok-sičnosti. Kod kandidijatičnog balanitisa je efikasan flukonazol u jednoj dozi od 150 mg; vaginalna kadidijaza, kod koje lokalna terapija nije bila efikasna, leci se ketokonazolom 5 dana, može se dati i »single doza« itrakonazola (400 mg). Kod hronične mukokutane kandidijaze upotrebljavaju se oralni ketokonazol, itrakonazol ili flukonazol više godina: potrebna je i imunološka analiza stanja bolesnika. Dugo davanje ketokonazola može biti vezano sa hepatotoksičnošću.