Tinea unguium
Dermatofitna infekcija nokata može nastati kao samostalno dermatofitno oboljenje, ali se znatno češće sreće uz istovremenu dermatofitnu infekciju stopala (Tr. rubrum, Tr. mentagrophytes, E. floccosum) ih kose (Tr. tonsurans, Tr. violaceum, Tr. schönleinii). Microsporum izuzetno izaziva oboljenje nokata.
Onihomikoza se javlja kod odraslih, a znatno rede kod dece.
Patogeneza. Put gljivične invazije nokatnog aparata može biti različit i u zavisnosti od njega opisuju se različiti tipovi onihomikoza. Distalna subun-gvalna onihomikoza (DSO) počinje od hiponihijuma i bočnih žlebova nokata. Zahvata samo nokatni krevetac i širi se proksimalno. Proksimalna bela subun-gvalna onihomikoza (PBSO) nastaje usled infekcije rožastog sloja kutikule i eponihijuma, prelazi na matriks nokta i zahvata nokatnu ploču; širi se distalno.
Česta je kod AIDS-a. PovršnaJbela onihomikoza (PBO) izazvana je dermatofi-tnom invazijom macerisane nokatne površine. Sva tri oblika mogu preći u totalnu distrofičnu onihomikozu (TDO) koja zahvata sve delove nokatnog aparata (Shema 20-4). Infekcija nije praćena inflamacijom, a destrukcija nokta je posiedica mehaničkog ili enzimskog delovanja fungusa.
Klinička slika. Izgled promena vari« ra od mesta primarne infekcije i njenog širenja. Distalna subungvalna onihomi-koza se karakteriše zadebljanjem i hi-perkeratozomhiponihijuma i bočnih de-lova nokatnog kreveca, Što može biti praćeno oniholizom, dok je sam nokat očuvan. Proksimalna bela subungvalna onihomikoza se javlja u predelu lunule, gde nokatna ploča postaje bela, ali glatka i neoštećenog kvaliteta. U početku je distalni deo normalan, ali kako nokat raste, bele mrlje se Šire i na taj deo nokta. Površna bela onihomikoza: nokatna ploča je neravna, gubi sjaj i prozračnost, postaje trošna i lomljiva. U slučaju dužeg trajanja navedenih tipova onihomikoza biva zahvaćen matriks nokta, nokatni krevetac i nokatna ploča, tako da se javlja totalna distrofična oni-homikoza, sa zadebljalim, trošnim i neravnim noktima; u težim slučajevima moguća je i destrukcija nokta. Perioni-hijum nije inflamovan. Tok oboljenja je hroničan.
Laboratorijska dijagnoza. Da bi se postavila sigurna dijagnoza onihomikoze, pored direktnog mitološkog pregleda strugotine nokta neophodna je i kultura materijala, jer nalaz hifa u hiperkerato-tičnom noktu nije dovoljan za dijagnozu.
Diferencijalna dijagnoza. Treba isključiti psorijazu nokata, koja može biti izolovana, iichen ruber planus nokata, ekcem periungvalnog tkiva i distrofične promene nokatnih ploča. Dermatofitna infekcija nokata je retko simetrična i ne počinje istovremeno na svim noktima. Kandidijatična infekcija nokta počinje obično od perionihijuma. Potreban je pregled sve kože.
Lečenje
Lečenje onihomikoza još uvek predstavlja ozbiljan problem. Uslo-vi za primenu antimikotične terapije su:
- laboratorijska potvrda kliničke dijagnoze
- precizna klinička dijagnoza (DSO, PBSO, BPO, TDO)
Terapija onihomikoza može biti lokalna, sistemska ili kombinovana (Tabela 20-IX).
Lokalno lečenje. Tradicionalni način lečenja se sastoji u odstranjenju inficiranog nokatnog materijala (atraumatsko odstranjenje nokatne ploče: urea 40% u unguentu) i upornoj primeni lokalnih antimikotika (v. Lokalna terapija) u toku više nedelja ili meseci, do izrastanja normalne nokatne ploče. U novije vreme u lokalnoj terapiji primenjuju se antimik-otični nokatni lakovi (amoroliin 5%; ci-klopiroksolamin 8%). Ovaj način lečenja se primenjuje kad je matriks očuvan. Posle lokalne primene ovi lekovi prodim u noka-tnu ploču. Amorolfin se nalazi na donjoj strani nokatne ploče već 24 časa posle početka terapije, a dve nedelje posle završetka terapije još uvek je prisutan u koncentraciji iznad 50% od početne vred-nosti. Zahvaljujući tome dovoljno je obo-lele nokte premazivati 1-2 puta nedeljno u toku 6 meseci (šake) ili 9-12 meseci (stopala). Ciklopiroksolamin lak se premazuje jednom dnevno. Posle dve-tri nedelje cela nokatna ploča je prožeta lekom.
Grizeoidvin i ketokonazol bili su dugo neophodni u lečenju
