Česta je kod AIDS-a. PovršnaJbela oni­homikoza (PBO) izazvana je dermatofi-tnom invazijom macerisane nokatne površine. Sva tri oblika mogu preći u to­talnu distrofičnu onihomikozu (TDO) koja zahvata sve delove nokatnog apa­rata (Shema 20-4). Infekcija nije praćena inflamacijom, a destrukcija nokta je posiedica mehaničkog ili enzimskog delovanja fungusa.

Klinička slika. Izgled promena vari« ra od mesta primarne infekcije i njenog širenja. Distalna subungvalna onihomi-koza se karakteriše zadebljanjem i hi-perkeratozomhiponihijuma i bočnih de-lova nokatnog kreveca, Što može biti praćeno oniholizom, dok je sam nokat očuvan. Proksimalna bela subungvalna onihomikoza se javlja u predelu lunule, gde nokatna ploča pos­taje bela, ali glatka i neoštećenog kvali­teta. U početku je distalni deo normalan, ali kako nokat raste, bele mrlje se Šire i na taj deo nokta. Površna bela onihomikoza: nokatna ploča je neravna, gubi sjaj i prozračnost, postaje trošna i lomljiva. U slučaju dužeg trajanja navedenih tipo­va onihomikoza biva zahvaćen matriks nokta, nokatni krevetac i nokatna ploča, tako da se javlja totalna distrofična oni-homikoza, sa zadebljalim, trošnim i ne­ravnim noktima; u težim slučajevima moguća je i destrukcija nokta. Perioni-hijum nije inflamovan. Tok oboljenja je hroničan.

Laboratorijska dijagnoza. Da bi se postavila sigurna dijagnoza onihomikoze, pored direktnog mitološkog pregleda strugotine nokta neophodna je i kultura materijala, jer nalaz hifa u hiperkerato-tičnom noktu nije dovoljan za dijagnozu.

Diferencijalna dijagnoza. Treba is­ključiti psorijazu nokata, koja može biti izolovana, iichen ruber planus nokata, ekcem periungvalnog tkiva i distrofične promene nokatnih ploča. Dermatofitna infekcija nokata je retko simetrična i ne počinje istovremeno na svim noktima. Kandidijatična infekcija nokta počinje obično od perionihijuma. Potreban je pregled sve kože.

Lečenje

Lečenje onihomikoza još uvek predstavlja ozbiljan problem. Uslo-vi za primenu antimikotične terapije su:

• laboratorijska potvrda kliničke di­jagnoze
• precizna klinička dijagnoza (DSO, PBSO, BPO, TDO)

Terapija onihomikoza može biti lo­kalna, sistemska ili kombinovana (Ta­bela 20-IX).

Lokalno lečenje. Tradicionalni način lečenja se sastoji u odstranjenju infici­ranog nokatnog materijala (atraumatsko odstranjenje nokatne ploče: urea 40% u unguentu) i upornoj primeni lokalnih antimikotika (v. Lokalna terapija) u toku više nedelja ili meseci, do izrastanja nor­malne nokatne ploče. U novije vreme u lokalnoj terapiji primenjuju se antimik-otični nokatni lakovi (amoroliin 5%; ci-klopiroksolamin 8%). Ovaj način lečenja se primenjuje kad je matriks očuvan. Posle lokalne primene ovi lekovi prodim u noka-tnu ploču. Amorolfin se nalazi na donjoj strani nokatne ploče već 24 časa posle početka terapije, a dve nedelje posle završetka terapije još uvek je prisutan u koncentraciji iznad 50% od početne vred-nosti. Zahvaljujući tome dovoljno je obo-lele nokte premazivati 1-2 puta nedeljno u toku 6 meseci (šake) ili 9-12 meseci (sto­pala). Ciklopiroksolamin lak se premazuje jednom dnevno. Posle dve-tri nedelje cela nokatna ploča je prožeta lekom.

Grizeoidvin i ketokonazol bili su dugo neophodni u lečenju