Lajšmanijaza (kožna)

Kutanu lajšmanijazu izaziva proto-soa Leishmania, oboljenje se karakte-iše pojavom polimorfnih promena na nestu inokulacije parazita.

Etiopatogeneza. Oboljenje postoji endemski u mediteranskom bazenu, ne­čim zemljama srednje Evrope i Afrike, Fužnoj Americi i Aziji. Izazivač pripada lemjßuLeishfriania; stara podela na ku-:anu, muko-kpanu i visceralnu lajšma-lijazu sa specifičnim izazivačima (L. topica, L. brasiliensis, L. donovani) »matra se suviše uprošćenom i sve ređe se koristi. Rezervoari parazita su divlji cičmenjaci, pretežno glodari, ali i pas. jlavni vektor je Phlebotomus, koji pre-losi infekciju öd inficirane životinje do :drave životinje (i čoveka). Klinička va-ijabilnost promena zavisi od specijesa zazivača, njćgove virulentnosti, zatim od domaćina (rezervoar), vektora, geo­grafskog područja i imunološke reakcije nficirane osobe. U endemskim predeli-na postoji imunitet kao posiedica sub-diničkih infekcija. Reinokulacija u ak+tivnoj fazi je praćena pojavom promena :oje odgovaraju kliničkom stadijumu »rimarnog ognjišta.

Klinička slika

Kutana lajšmanijaza e javlja kod osoba oba pola i lokalizuje se na otkrivenim predelima (lice, šake), na nestu ujeda insekta. Inkubacija traje 2-6:42 meseci i oboljenje se javlja obično u ka­snu jesen ili ranu zimu, što je u skladu s velikim brojem flebotomusa u letnjim mesecima. Izgled promena je polimor­fan.

Akutna kutana lajšmanijaza je češća kod dece. Početna promena je ružičasta papula, koja se postupno širi, postaje tamno-crvena, ulceriše i obično je po­krivena mrkom krustom. Lezija je solitarna, ali se mogu javiti i sa-telitni elementi. Nema limfangitisa i limfadenitisa niti subjektivnih tegoba. Obim lezije varira, a ako se ne leci može trajati više meseci, pa i godinu dana. Završava se nepravilnim ožiljkom U promenama se može naći veliki broj parazita, a i-tradermalni test lajšmaninom (Monte­negro test) je pozitivan u 98% slučajeva.

Hronična kutana lajšmanijaza je češća kod starijih osoba i razvija se kao posiedica imunološke reakcije inficiranih pacijenata. Promené su u vidu ploča lupo-idnog izgleda, ali mogu biti vlažne, krusto-zne i ulcerozne. Oboljenje ima izrazito Iro­ničan tok (2-3 godine). Paraziti u leziji se praktično ne mogu otkriti, što otežava dija­gnozu. Intradermaini test lajšmaninom je pozitivan u 92% obolelih.

Recidivantna lajšmanijaza se javlja oko ožiljka sanirane lezije i manifêstuje se u vidu pa­pula koje podsećaju na papule akutne lajšmanijaze.

Promené nastaju verovatno usled pada u lokal­nom imunitetu s aktivacijom rezidualnih intra-dermalnih organizama.

Diseminovana kutana anergična lajšmani­jaza je retka. Ima hroničan, progresivan tok i tera­pijski je rezistentna. Lezije su bogate u lajšmaniji, a lajšmanin test je negativan.

Muko-kutana anergična lajšmanijaza se sreće u Južnoj Americi. Zahvata i sluzokože, ne pokazuje tendenciju ka spontanom izlečenju, a javlja se u vidu infiltrovanih mutilantnih pro­mena.

Post-kala-azar lajšmanijaza nastaje u kasnoj fazi kala-azara i liči na lepromatoznu lepru: hipopigmentovane ili eritematozne makule i papule.

Lajšmanidi se javljaju retko. Pred­stavljaju hipersenzitivnu reakciju, nas­taju usled hematogene diseminacije pa­razita, imaju tuberkuloidnu histološku sliku i u leziji nema parazita.

Dijagnoza i diferencijalna dijagno­za

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, direktnog nalaza parazita u leziji i epidemioloških podataka. Lajšma­nin test može biti koristan kod oblika si­romašnih u parazitu. Diferencijalna dijagnoza obuhvata veći broj bolesti. Akutni ulcerozni oblici mogu da liče na vegetantnu piodermiju, ektimu ili šanriformne promené. Hronične oblike tre­ba razlikovati od vulgarnog lupusa, sar-koidoze, lepre i tercijarnog sifilisa.

Lečenje

Opšte lečenje. Antimon se upotrebljava kod multiplih, hroničnih, mukokutanih i alergijskih oblika bo­lesti; spontano rezolutivni oblici se na ovaj način lece samo ako su na licu. Upotrebljava se petovalentni antimon (Pentostam, Glucantim) u dozi 20 mg/kg, 20 dana im ili iv. Neželjeni efek­ti: skok hepatocelularnih enzima, artralgije, trombocitopenija, EKG promene. Umesto parenteralnog antimona mogu se davati oralni lekovi: dapson, alopuri-nol; ketokonazol i itrakonazol imaju iz-vesnog efekta, ali ne kao monoterapija. Lokalno lečenje: krioterapija, co2 la­ser, ekscizija lezije. U poslednje vreme se daje paramomicin sulfat (amino-glukozid) 2 puta dnevno, 10-20 dana.