Keratoacanthoma (keratoakantom)

 Keratoakantom (K) je benigni tumor koji potiče od pilosebacealne jedinice, sa izraženom početnom fazom brzog rasta i spontanom regresijom.

Etiopatogeneza. Veći broj faktora favorizuje nastanak K. Najznačajniji su faktori sredine: ultraljubičasto zračenje, izloženost katranima, mineralnim ulji-ma. K se javlja i kod imimosuprimovanih pacijenata (maligne hemopatije, jatrpge-na imunosupiresija), a može biti značajan i genetski faktor (kod pacijenata obolelih od xeroderma pigmentosum).

Klinička slika

Tri puta češće dijagnostikujekod muškaraca nego kod žena, obično između 50-60. godine života. Za razliku od epithelioma spino­cellulare i epithelioma basoćeilulare, njegova incidencija sa starošću ne raste.

Promene su lokalizovane obično na fotoeksponiranim regionima i zonama gde postoje folikuli dlake – lice (centro-facijalni region), domimi šaka, podlak­tice. Tipični keratoakantom nastaje kao čvrsta, kupo lasta papula boje okolne kože ili ružičasta. U toku prvih nedelja, promena raste do tumefakta prečnika oko 1-2 cm (na rukama i do 5 cm) u čijem se centru razvija keratotični čep. Bočne strane tumora su glatke i sjajne, sa telangiektazijama. Sematski, evolu­cija ovog tumora se može podeliti u 4 stadijuma: 1. faza proliferacije, 2. faza maturacije, 3. faza involucije i 4. faza ci-katrizacije. Ovaj ciklus najčešće traje 6-12 meseci, mada može biti i duži. U početku regresije ispada keratotični čep, zatim dolazi do izravnavanja uzdignutih ivica sa okolnom kožom i do epiteliza-cije uz stvaranje cikatriksa.

Rede kliničke forme su: gigantski K (dostiže i 15 cm u dijametru), multipli K, eruptivni K, zatim K sa kratkom evo­lucijom (< 2 meseca) ili sa dugom evo­lucijom (do 5 godina). Postoje i forme koje recidiviraju, kako spontano, tako i posle terapije.

Autentični K ne prelazi u epitheli­oma spinocellulare, međutim, svaki K koji spontano ne regredirà posle 3 me­seca, mora biti ekscidiran i histopato-ioški verifikovan. 

Diferencijalna dijagnoza

Najvažni­je je razlikovati K od spinocelularnog epitelioma. Brza evolucija, relativno ve­like dimenzije, pravilan oblik sa central­nim kraterom ispunjenim keratinskim čepom znaci su koji idu u prilog dijag­nozi K. Diferencijalno dijagnostički do­lazi u obzir i comu cutaneum, verruca vulgaris, nekad i molluscum contagio­sum.

Lečenje se može sprovesti ekscizi-jom promene in toto sa primarnim šavom. Ukoliko je klinička dijagnoza si­gurna, može se sačekati i spontana re­gresija. Ožiljak’posie spontane regresije je obično estetski lošiji od ožiljka posle hirurške intervencije. Alternative ovim postupcima su intraleziono davanje 5-fluorouracila i radioterapija.