Acanthosis nigricans

Acanthosis nigricans (AN) je der­matoza koja se javlja najčešće na pre-gibnim površinama u vidu hiperkeratoze i pigmentacije, sa neravnom, na­branom površinom somotastog izgle­da. AN se može javiti kao paraneopla­zična dermatoza ili bez postojanja ma-ligniteta.

Klasifikacija i etiopatogeneza. AN se može podeliti u pet osnovnih tipova. Sma­tra se daje rezistencija na insulin značajna u patogenezi većine ovih tipova.

1) Hereditarna benigna AN je determinisana autozomalno-dominantnim genom i nije udružena sa sada poznatim endokrinološkim poremećajem.

2)  Benigna AN je posledica relativne rezistencije na insulin i kod žena se vidi u sklopu HAIR-AN sindroma (Hiper Androgenizam, Insulinska Rezistenci­ja, Acanthosis Nigricans).

3)  Pseudoacanthosis nigricans se vida kod gojaznih osoba i reverzibilne je prirode – povlači se sa smanjenjem tele-sne težine. Najčešća je kod osoba sa tam­nije pigmentovanom kožom i bar deli-mično je posledica trenja. U sklopu go-jaznosti postoji takođe rezistencija na insulin sa hiperinsulinemijom.

4) Jatrugena AN je opisana uz tera­piju nikotinskom kiselinom, uz oralne kontraceptive i još neke medikamente.

5) »Maligna« AN se može javiti uz adenokarcinome (naročito želuca) i ne­ke limfome. Svaka AN koja se javi u odraslom dobu i koja je skoro nastala za-hteva ispitivanja u smislu neoplazije.

Rezistencija na insulin i hiperinsuli-nemija su značajni u patogenezi AN, s obzirom 3a insulin stimuliše sintezu DNK i proliferaciju ćelija preko recep

nivoi insulina kod gojaznih osoba će sti-mulisati keratinocite na proliferaciju i voditi kliničkoj slici AN, a kod žena će biti stimulisan i ovarijum u smislu po­jačane steroidogeneze sa znacima hi-perandrogenizma.

Kod maligne AN, epidermalni fakto­ri rasta koje eventualno sekretuju ćelije tumora, mogu biti odgovorni za prolife­raciju keratinocita i razvoj ove kliničke slike.

Klinička slika. Kod svih oblika AN klinička slika je u osnovi ista, ali se mo­gu javiti razlike u distribuciji i intenzi­tetu promena. Predilekciona mesta su aksile, ingvinalni predeo, interglutealni region, zadnja strana vrata, submamarni i intermamarni predeo, um-bilikus, ali i druge pregibne površine.

Na navedenim lokalizacijama, pos­toji pigmentacija sa neravnom, izbra-zdanom površinom somotastog iz­gleda.

U benignim oblicima, promené su obično manje izražene, razvijaju se u detmjstvu ili pubertetu, a zatim ostaju nepromenjene godinama. Pseudoacan­thosis nigricans je često praćena i pro-menama tipa molluscum pendulum (fi­broma molle) u aksilama i na vratu.

U malignim oblicima, promené su mnogo izraženije, zahvataju veće povr­šine i nastaju u adultnom dobu. Često su izraženi i zadebljani dermatoglifi na dlanovima i tabanima (pachydermato­glyphia), a prisutne su i promené na mu-kozama i mukokutanim prelazima (ver­milion i angulusi usana) u vidu papiloma-toznih i verukoznih površina, Promené . .-mogu nastati i nekoliko godina pre pos­tavljanja dijagnoze maligniteta.