Epithelioma basocellulare (bazocelularni karcinom)

Epithelioma basocellulare (EB) – si­nonimi: carcinoma basocellulare, basalioma – najčešći je maligni tumor kod čoveka bele rase, a istovremeno i tumor koji se najefikasnije može izlečiti. Sma­tra se da je poreklom od ćelija folikula dlake. Neki autori smatraju da se i ne ra­di o pravom malignom oboljenju, s obzi­rom da su slučajevi kod kojih dolazi do pojave metastaza vrlo retki, a smrtni is­hod prouzrokovan ovim epiteliomom još redi.

Godišnja incidencija u SAD je 146 na 100.000 stanovnika, a u Australiji čak 726 na 100.000 stanovnika.

Etiopatogeneza. Pojava tumora na fotoeksponiranim regionima i kod oso­ba svetle kože i starijeg životnog doba ukazuje na značaj kumulativne doze UV zračenja na nedovoljno protektovanom terenu (loša sposobnost pigmentacije). EB se javlja skoro isključivo na zonama gde postoje folikuli dlake. Pod uticajem UV radijacije dolazi do alteracije pluri-potentnih, nediferentovanih epitelijal-nih ćelija koje su u vezi sa pilosebaceal-nom jedinicom i imaju sposobnost dife­rencijacije u pravcu folikula dlake, seba-cealne žlezde i apokrine znojne žlezde.

Klinička slika

EB se obično javlja posle pedesete godine života, na licu i trupu. Najčešće obolevaju osobe svetle kože i svetlih očiju.

Postoji više kliničkih tipova EB, od kojih pojedini imaju i svoje histološke posebnosti.

1. Nodularni tip je najčešći oblik EB. Promena nastaje kao translucentni mali tumefakt, ružičast ili boje okolne kože, prečnika 4—5 mm. Lezija se postepeno uvećava, na površini se mogu videti te-langiektazije. U centru se obično javlja ulceracija prekrivena hemoragičnom krustom, okružena perlastom translucentnom ivicom, takode sa telangiekta-zijama. Iako veoma sporo raste, ukoliko se ne leci, tumor posle više godina može zahvatiti veliku površinu i infiltrovati dublje strukture.

2.  Ulcus rodensje forma EB koja od početka ima ulceraciju. Ulceracija je jasnih i infiltrovanih ivica, eritematoznog ruba. Ukoliko se ne leci, i ova forma postepeno zahvata dublje strukture (čak i kost), a širi se i na površini. Ako dođe do opsežne destrukcije, velike površine i dubine, naziva se Ulcus terebrans (terebra, 1. – burgija).

Epithelioma basocellulare planum cicatri-sans formira se samo na licu (temporalno i na obrazima). Počinje isto kao i nodularni tip, ali se širenjem obrazuje plak nepravilnog oblika, uzdi­gnute, translucentne ivice i cikatricijainog centra. Na površini postoje male, superficijalne ulcera-cije t hemoragične kruste.

Sklerozirajući (morfeiformni) EB se javlja samo na licu, u vidu sklerotičnog plaka voštano-žućkaste boje, prečnika 1-3 cm, sa telangiektazijama na površini. Nemauzdignutogruba, a može postojan” mala ulceracija sa krustom.

Epithelioma basocellulare superficiale se lokalizuje na trupu, u vidu jasno ograničenog pla­ka nepravilno ovalnog oblika, neinfiltrovanog i eritematoznog ili eritematozno-mrkog, prečnika od 1 do nekoliko cm. Na površini plaka postoji sitna krusto-skvama, a na periferiji se nalazi uzdi­gnuta vrpčasta ivica prečnika 1—2 mm, periastog izgleda. Kod pacijenta može postojati jedna ili više ovakvih promena.

Epithelioma basocellulare vegetansJe re­lativno redak i predstavljen je mekanim ružičas­tim vegetacijama na cirkiimskriptnoj površini prečnika 1-3 cm, prekriven je krustom. Klinički liči na epithelioma spinocellulare i može se od njega razlikovati samo histološki.

Pigmentovani epithelioma basocellulare nije u pravom smislu reči poseban tip, pošto više tipova EB mogu imati manju ili veću količinu melanina. Obično se dijagnostikuje kod ljudi tamnih očiju i pigmentovane kose. Veoma pig­mentovani £6 mogu klinički da podsećaju na maligni melanom, ali je histopatološka slika ja­sno različita. 

EB pokazuje vrlo spor rast, izuzetno su retke metastaze i to samo kod tumora velikih dimenzija koji su više puta lečeni, a zatim lokalno recidivirali. Međutim, tumor raste lokalno invaziv-no-destruktivno, može zahvatiti dublja tkiva, na primer i kost lobanje, može za­hvatiti čitavu polovinu lica ili čela, des-truirati nos. Ovakve velike i duboke ul-ceracije su sekundarno inficirane, mogu biti i mesto velikih krvarenja iz infiltro­vanih krvnih sudova.

Lečenje nekomplikovanih i neza-puštenih EB je efikasno u više od 95% slučajeva. Ukoliko dođe do recidiva zbog nekompletno odstranjenog tumor­skog tkiva, terapijske procedure se mo­gu ponoviti.

Diferencijalna dijagnoza. Ukoliko postoji ulceracija koja dominira kli­ničkom slikom, treba isključiti epitheli­oma spinocellulare. Nodularni EB može da liči na keratoakantom ili na solitarni gigantski molluscum contagiosum. Pig­mentovani EB može da ima sličnosti sa intradermalnim melanocitnim nevu-som, malignim melanomom, hemangi-omom ili seboroičnom verukom. Defi­nitivna dijagnoza, kao i kod ostalih tu­mora kože, postavlja se histopatološki.

Histologija. Mada klinička slika čes­to može biti dovoljno karakteristična, definitivna dijagnoza treba da se postavi histopatološki. Pojedini klinički oblici mogu imati svoje histopatološke slike ko­je su veoma karakteristične (npr. EB su­perficiale ili sklerozirajući EB), dok drugi imaju “histologiju koja može biti – zaje­dnička za više kliničkih slika. Na ovom mestu će detaljno biti opisana samo his­tološka slika tzv. solidnog tipa EB.

Epithelioma basocellulare solidum. Osnovna masa tumora se nalazi u đer­mu. Tumor čine nepravilno ovalna os-trvca tkiva (Slika 141). Na periferiji os-trvaca nalaze se cilindrične ćelije koje su palisadno raspoređene, sa krupnim, ovalnim, hiperhromatskim, bazofilnim nukleusima i vrlo oskudnom citopla-zmom. U untrašnjosti ostrvaca nalaze se nepravilno raspoređene i zbijene ćelije koje su sitnije, okrugle ili ovalne, sa si­tnijim nukleusima. Nukleusi ovih ćelija imaju po jedan nukleolus i okružene su minimalnom količinom citoplazme. Na periferiji većine ostrvaca postoje polu-mesečaste lakune – zone koje na rutinski fiksiranim i bojenim preparatima deluju prazno i za koje se mislilo da predstav-lj aju artefakt nastao u toku pripreme tki­va za histološku analizu. Međutim, ispi­tivanja na kriostatskim (zamrznutim) presecima su takođe ustanovila postoja-nj e ovih lakuna. Između ostrvaca tumor­skog tkiva nalazi se vezivno-tkivna stro­ma sa manje ili više izraženim inflama-tornim infiltratom koga čine limfociti i histiociti.

Lečenje. Terapijski pristup zavisi od lokalizacije i veličine promena, ppšteg stanja pacijenta, ali i od iskustva lekara koji terapiju sprovodi.

Hirurška ekscizija sa marginom od 5 mm zdravog tkiva je terapija izbora za najveći broj EB. Ukoliko se radi o većim tumorima, potrebna je i plastična rekon­strukcija.

Radioterapija takođe predstavlja efi­kasan i pouzdan način lečenja. Najčešće se primenjuje za tumore kod starijih osoba. Kontaktna radioterapija ima pre­dnost što ne deluje na dublja tkiva, ali se može primeniti samo za male tumore čija debljina ne prelazi 10 mm. Ukupna doza zračenja je 40 do 50 Gy, daje se u seansama od 5 do 7,5 Gy, obično tokom dve nedelje, 5 puta nedeljno.