Epithelioma spinocellulare (spinocelularni karcinom)

Epithelioma spinocellulare (ES) je leoplazija keratinocita epidemia koja u ivojoj invazivnoj formi ima sve osobine nalignog tumora (anaplazija, brz rast, nvazija lokalnih tkiva i sposobnost me-astaziranja). Sinonimi za ES su carci-oma spinocellulare, carcinoma plano-ellulare i spinalioma.

Učestalost ES je manja nego učesta-jst bazocelularnog epitelioma. Go-išnja incidencija ES u Velikoj Britaniji : 36 na 100.000 stanovnika, a u Austra-ji čak 250 na 100.000 stanovnika. ES : oko dva puta češći kod muškaraca ne-3 kod žena. Učestalost ES je u značaj-Dm porastu.

Etiopatogeneza. ES nastaje kao re-ìltat kumulativnih efekata različitih )ksi koje deluju karcinogeno utičući i DNK, odnosno mehanizme reparaci-DNK. Od mogućih faktora, ističu se traljubičasto zračenje (naročito UVB 280-320 nm), infracrveni zraci, X zra-

katrani, mineralna ulja; u predelu ana i jezika pušenje. Danas je naj-ačajniji pojedinačni faktor ultralju-5asta radijacija. Takode, hronična iri-:ija i/ili inflamacija, kao stoje višego-inji nelečeni lupus vulgaris, ivica du-trajne venske ulceracije na potkoleni-ili ožiljci od opekotina, može dovesti maligne alteracije. Klinička slika. ES je znatoo češći i osoba svetle kože i kose, češći je kod muškaraca nego kod žena, a nastaje u nešto starijem dobu nego epithelioma basocellulare.

ES može nastati na bazi solame ke-ratoze, Morbus Bowen ili leukoplakije, ali i de novo. Predilekciona mesta su fo-toeksponirani regioni – lice, donja usna, dorzumi šaka, podlaktice. Klinički se manifestuje kao nodulus koji relativno brzo raste (brže od bazocelularnog epi-telioma, ali sporije od keratoacantho-ma). Čvrste je konzistencije, u početku na površini postoji skvama, a ubrzo se javlja i ulceracija s infiltrovanom bazom i okolinom i uzdignutom ivicom (Slika 142). U početku, pramena može da liči i na virusnu veruku, međutim, baza joj je infiltrovana. Ukoliko dode do pojave limfogenih metastaza, lokalne limfne žlezde su uvećane.

ES koji nastaje na koži izmenjenoj solarnom radijacijom relativno retko metastazira (u 0,5-3% slučajeva). ES koji nastaje na mukokutanimprelazima, kao Što su usne, anogenitalna regija, ili jezik, metastazira znatno češće. ES može da metastazira i limfogeno i he-matogeno. ES koji nastaje na ožiljcima od opekotina, ima tendenciju agresivni­jeg rasta i veću učestalost metastaza.

Diferencijalna dijagnoza. Moguće je da pramena klinički liči na keratoa-canthoma (koji znatno brže raste), za­tim, u početku, na solamu keratozu (ko­ja nije nikad infiltrovana). Na usni i je­ziku leukoplakia može dovesti u zabu­nu, ali leukoplakia takode nema infil-trovanu bazu. Epithelioma basocellula­re se prepoznaje po perlastoj ivici ulce­racije. Histopatološki nalaz definitivno potvrđuje dijagnozu.

Histologija. Ćelije ES nastaju od ke­ratinocita epiderma i tkivo tumora je u kontaktu sa epidermom. Alterisane ćeli­je stvaraju izraštaje koji rastu invaziv-no-destruktivno i infiltruju derm i hipo-derm, a zatim i dublje strukture. Neo-plastično tkivo se sastoji od atipičnih ćelija i ćelija normalnog izgleda. Ati­pične ćelije se karakterišu većim volu­menom, nepravilnim i hiperhromatskim nukleusom i tendencijom ka keratiniza-ciji pojedinih ćelija. Zapaža se povećan broj normalnih, kao i patoloških mitoza. Ćelije tumora imaju svetlu, eozinofilnu citoplazmu. Kod dobro diferentovanih oblika ES, ćelije tumora imaju sposob­nost keratinizacije, tako da se raspo­ređuju u koncentrične slojeve koji pod-sećaju na lukovicu. U centru tih forma­cija nalaze se keratinizovane ćelije sa perzistentnim piknotičnim nukleusima (parakeratoza). Takvi parakeratotični centri okruženi malignim ćelijama nazi­vaju se »rakove perle«. Što su tumorske ćelije manje diferentovane, sposobnost keratinizacije je manje izražena, tako da kod tzv. anaplastičnih oblika proces ke­ratinizacije uopšte ne postoji.

PremaBrodersu, postoje četiri stepe-na maligniteta ES u odnosu na procenat atipičnih ćelija u preparatu: / stepen: manje od 25% atipičnih ćelija; IIstepen 25-50% atipičnih ćelija; III stepen 50-75% atipičnih ćelija i IVstepen više od 75% atipičnih ćelija. U vezivnom tkivu koje okružuje maligno tkivo uvek pos­toji vrlo izražena stroma-reakcija sa in-flamatornim ćelijskim infiltratom koga čine limfociti, histiociti i neutrofilni po-limorfonukleari (Slika 143).

Lečenje. Terapija izbora za ES je hi-rurška ekscizija (sa marginom od 5 mm u zdravo tkivo), sa ekstirpacijom regio­nalnih limfnih žlezda, ukoliko su za­hvaćene metastazama. Neophodno je. uvek izvršiti detaljnu evaluacju u smislu postojanja metastaza na unutrašnjim or­ganima.

Radioterapija se sprovodi kod paci­jenata kod kojih je operativno lečenje pod opštom anestezijom kontraindikova-no zbog lošeg opseg stanja ili duboke sta­rosti.

Hemioterapija se sprovodi kod paci­jenata sa ustanovljenim metastazama na unutrašnjim organima, a najčešće se pri-menjuje bleomicin.