Intermedijarna faza kao osnovnu lezi-ju ima plak (infiltrovana ploča). Promené su obično asimetrično raspoređene, a jav­ljaju se na prethodnim pločama ili de novo. Dobro su ograničene, obično nepravilnog ili arciformnog oblika, infiltrovane, skva-mozne i često lihenifikovane. Boja im se kreće od svetlo-crvene do mrko-crvene. Lokalizuju se pretežno na licu, bočnim stranama trupa i proksimalnim delovima ekstremiteta (Slika 148). U ovom stadiju*! mu evolucija postaje brža.

Pozna faza predstavlja progresiju procesa i u toku nje nastaju hemisferični tumori, čija se veličina kreće od oraha do pomorandže. Boje su svetlo-crvene, plav­kaste ili mrko-crvene i pokazuju sklonost ka ulcerisanju (Slika 149). Razvijaju se na pločama ili plakovima, a najčešće se lokalizuju na licu i pregibima.

Eksfclijathma eritrodermija se može javiti u okviru CTCL, bilo de novo ili usled progresije prethodnih promena, u poznoj fazi oboljenja.

U intermedijarnom, a osobito u po-znom stadijumu javlja se limfadenopa-tija, koja u početku nema histološki spe­cifičnih crta (»dermatopatska limfade-nopatija«). Pri daljoj progresiji bolesti i u žlezdi se razvijaju znaci iimfoma, kao i zahvatanje periferne krvi (leukemija). Proces se postupno Siri na unutrašnje or­gane, a najčešće na pluća, slezinu, jetru i bubreg.

Oboljenje može trajati godinama (i do 20 godina), a završava se letalno.

Laboratorijska i druga ispitivanja

Neophodan je histološki pregled kože i zahvaćenih limfnih žlezda. Obavezan je, takođe, pregled krvne slike; u slučaje­vima kad je zahvaćeno više od 10% kože, a postoje adenopatija i tumori, kao i kod eritrodermije, treba tražiti i Se-zaryeve ćelije (v.dole). Sprovodi se i de­taljan pregled unutrašnjih organa. Postoji niz novijih metoda koje olakšavaju pos­tavljanje dijagnoze kod nejasnih slučaje­va. Najznačajnija je tehnika sa mono-klonskim antitelima koja odvaja T-helper (OKT-4) od T-suppresor (OKT-8) ćelija.

Dijagnoza MF se postavlja na osno­vu histološkog pregleda kože. U ranom stadijumu histološka slika je nespeci­fična i biopsiju treba vršiti na tri meseca, do postavljanja dijagnoze. U infiltrativ-nom i tumorskom stadijumu histološkim pregledom ili drugim metodama (tehnika s monoklonskim antitelima) treba isk­ljučiti druge limfome. Radi ukupne pro-cene stanja bolesnika i određivanja stadi-juma bolesti (TNM klasifikacija), pored tipa i proširenosti promena na koži, ne­ophodna su sledeća ispitivanja: histo­loški pregled limfnih žlezda, broj leuko-cita, apsolutni broj limfocita i procenat limfocita s nazubljenim jedrom, deta­ljan pregled unutrašnjih organa. Ovo je potrebno za određivanje prognoze i te­rapije bolesti.

Diferencijalna dijagnoza. U ranom stadijumu dijagnoza je teška, jer postoji sličnost s nespecifičnim zapaljivim obo­ljenjima kože. U kasnijim stadijumima treba isključiti druge limfome, za šta postoje vrlo pouzdane imunohistohe-mijske metode.

Lečenje

Lokalno tečenje se daje u ranoj i intermedijaraoj fazi bolesti. Pri-menjuju se sledeći vidovi ovog lečenja: PUVA, lokalno aplikovanje citostatika (nitrogen mustard, cannustin, v. Lokalna terapija) i »total body electron beam the-rapy«. U poznoj, tumorskoj fazi, ako su tumori malobrojni može biti efikasna jo-nizujuća radijacija. U slučajevima kada nisu zahvaćene limfne žlezde, lokalno lečenje često dovodi do dugotrajnih remi­sija. Sistemsko lečenje antineoplastičnim lekovima je indikovano ako su limfomom zahvaćene limfiie žlezde i unutrašnji or­gani, a sprovodi se po specijalnim šema-ma. Ima kratkotrajan palijativan efekat U novije vreme se u opštoj terapiji sa uspe-hom primenjuju i retinoidi (acitretin) i re-kombinantni interferon-alfa, samostalno, ili, češće, u kombinaciji sa prethodno na­brojanim terapijskim postupcima.