Lečenje sifilisa (kako se leči sifilis)
Penicilin je lek izbora za lečenje svih oblika sifilisa (ima malo sporednih efekata, iako se primenjuje, relativno je jeftin, stabilan je u različitim klimatskim područjima). Zaustavlja deobu T.pallidum ukoliko mu koncentracija u serumu iznosi minimum 0,03 J/ml. Ukoliko koncentracija penicilina ostane ispod minimuma 24 do 30 sati postoji opasnost od ponovne deobe treponeme. Benzatin penicilin G (ekstencilin) je preparat izbora zato što ima sposobnost da održava minimalnu koncentraciju u krvi tokom celog perioda lečenja. Vodeni rastvor procain penicilin G obezbeđuje minimalnu koncentraciju u serumu ali se mora davati svakodnevno u dozi od 600.000 jedinica intramuskularno.
Terapija ranog stečenog sifilisa (primarni i sekundarni sifilis i latentni sifilis koji traje kraće od ave godine).
Preporuka za lečenje:
1. benzatin penicilin G (ekstencilin) 2,4 miliona jedinica, muskularno u jednoj dozi (u svaki gluteus po 1,2 miliona jedinica),
ili
prokain penicilin G (vodeni rastvor) 600.000jedinica, 1 x puta dnevno, muskularno, u toku 10 dana.
U slučaju preosetljivosti na penicilin daje se tetraciklin, 500 mg, 4 puta dnevno, per os, u toku 15 dana
ili
eritromicin,- 500 mg, 4 x puta dnevno, per os, u toku 15 dana.
Terapija kasnog stečenog sifilisa (latentni sifilis koji traje duže od dve godine, kasni benigni sifilis, kardiovaskularni sifilis, neurosifilis).
Preporuka za lečenje:
1. kasni latentni i kasni benigni sifilis – prokain pel|icilin G (vodeni rastvor), 600.000 jedinica, 1 xputa dnevno, mus-kuiarno, u toku 15 dana
ili
benzatin penicilin G (ekstencilin), 2,4 miliona jedinica u jednoj dozi, 1 xputa nedeijno, u toku 3 nedelje.
Kod pacijentkinja koje su preosetljive na penicilin neophodna desenzibilizacija. Primena tetraciklina je kontraindikovana u trudnoći, a eritromicin ne štiti fetus
Terapija kongenitalnog sifilisa. Kod svakog deteta rođenog bez kliničkih znakova aktivnog sifilisa od majke koja je u toku trudnoće adekvatno lečena od sifilisa, na rođenju i svakog 3. meseca posle rođenja treba uraditi serološke reakcije sve dotle dok one ne postanu i ostanu negativne. Antitelapreneta od majke obično iščezavaju posle 1. meseca života, a lečenje se sprovodi ukoliko dođe do porasta titra antitela, zatim ukoliko titar antitela peizistira, odnosno ukoliko dođe do pojave kliničkih i radioloških znakova sifilisa. Ako je infekcija majke nastala u kasnoj trudnoći, a trudnica nije lečena, inficirana novo-rođenčad obično nemaju simptome na rođenju, mogu biti seronegativna. Ovakvu novorodenčad treba lečiti odmah, a naročito kada majka nije lečena ili je lečena neadekvatnim dozama ili se ne zna kako je lečena, ili pak ukoliko je nemoguće obezbediti dalje kliničko ili se-rološko praćenje.
Preporuka za lečenje:
1. rani kongenitalni sifilis (do 2. godine života)
a. sa promenama u likvoru
– kristalni penicilin G, 50 000 jedini-ca/kg/tt podeljeno u dve dnevne doze, muskularno ili venski, najmanje u toku 10 dana
ili
prokain penicilin G (vodeni rastvor), 50 000 jedinica /kg/tt, 1 x puta dnevno, muskularno u toku 10 dana
b. sa normalnim nalazom u likvoru prokain penicilin G (vodeni rastvor)
50 000 jedinica/kg/tt, l x puta dnevno, muskularno, u toku 10 dana
ili ?
benzatin penicilin G (ekstencilin), 50 000 jedinica/kg/tt, muskularno u jednoj dozi.
2. kasni kongenitalni sifilis (posle 2. godine života) – leci se kao kasni stečeni sifilis.
Terapija seksualnih partnera – neophodno je lečenje svih seksualnih partne-tra obolelih osoba; dijagnozu je poželjno potvrditi serološkim reakcijama. Ako je dijagnozu sifilisa nemoguće potvrditi, kod svih osoba koje su bile izložene infekciji u periodu kraćem od tri meseca, treba primeniti terapiju kao kod ranog stečenog sifilisa.
Jarisch-Hencheimer reakcija. Predstavlja akutnu febrilnu reakciju koja se manifestuje groznicom, glavoboljom, gušoboljom, malaksalošću i lokalnom inflamacijom inficiranih mukokutanih promena i povišenom temperaturom od 39°C do 42°C. Javlja se kod pacijenata obolelih od sifilisa 6-8-12 sati posle aplikacije prve injekcije penicilina. Razvija se kod 50% pacijenata sa primarnim, 75% pacijenata sa sekundarnim i 30% pacijenata sa tercijarnim stadijumom sifilisa. Pacijenti sa neuro-sifilisom su u opasnosti da razviju kon-vulzije, psihotične krize ili meningizam. Kod kardiosifilisa može doći do rupture aneurizme.
Tačan mehanizam ove reakcije nije poznat, ali postoje indirektni dokazi da nastaje usled oslobođenja iipopolisaha-rida iz destruisanih treponema koji deluju kao bakterijski endotoksini. Dolazi do masivne figocitoze i oslobađanja pirogenih citokina koji dovode do pojave ove reakcije.
