Gonoreja (triper, kapavac) simptomi i lečenje
Gonoreja (s. tripper, kapavac) je kontagiozno bakterijsko oboljenje, koje izaziva Neisseria gonorrhoeae (NG).
Bolest se naččešće prenosi polnim putem.
Gnojni sekret koji je najobilniji u jutarnjim satima. Oboljenje je praćeno čestim i bolnim erekcijama urethritis gonorrhoea acuta anterior. Ako se ne leci infekcija se širi na zadnji deo mokraćnog kanala. Mokrenje je još učestalije, na kraju mikcije javlja se kap krvi, dolazi do jakih i bolnih erekcija i tupog bola u predeluperineuma; povećava se telesna temperatura (urethritis gonorrhoea acuta posterior).
Kada se kod muškaraca infekcija proširi iz uretre na neki drugi deo uro-genitalnog trakta nastaju lokalne komplikacije gonoreje koje mogu da se ma-nifestuju u vidu gonokoknog balanitisa, balanopostitisa, tysonitisa, littreitisa, cowperitisa, prostatitisa, epididymitisa.
Najčešća komplikacija gonoroičnog uretritisa, kako kod muškaraca, tako i kod žena je urethritis postgonorrhoica (UPG) koji nastaje kada postoji istovremena infekcija NG i Chlamydia trachomatis (CT). Zbog različitog inkubaci-onog perioda, koji za NG infekciju iznosi 3-5 dana, a za CT infekciju 1-3 nede-lje kod pacijenata koji se lece lekom koji deluje samo na NG (npr. penicilin) posle uspešno završenog lečenjaNG, a na kraju inkubacionogperioda za CT dolazi do pojave ponovne sekrecije iz uretre.
2.Simptomska gonoreja kod žena. Simptomi kod žena obično su slabo izraženi; bolest se manifestuje pojavom vaginal-nog sekreta koji je u početku oskudan a kasnije postaje mukopurulentan ili puru-lentan. Pri mokrenju koje je otežano javljaju se svrab i pečenje, ponekad može da se javi i abnormalno krvarenje iz uterusa.
Cervicitis gonorrhoica se odlikuje edematoznim i eritematoznim grlićem materieeHkanala’se eedi mukopurulentan ili purulentan sekret; pritiskom na symphisis pubis može da se iscedi gnoj ukoliko je sadržaj manje obilan. Kada se infekcija proširi nastaju komplikacije u vidu bartholinitisa ili daleko opsežnijih i opasnijih komplikacija u vidu adneksiti-sa, salpingitisa, endometritisa iparame-tritisa – koje mogu dovesti do steriliteta.
- Asimptomatska gonoreja. Ovaj oblik predstavlja infekciju NG bez kliničkih simptoma i/ili znakova bolesti. Seksualno aktivni muškarci sa asimpto-matskom infekcijom mogu preneti infekciju na zdrave žene koje potom mogu imati asimptomatsku gonorejuu dugom vremenskom periodu. Asimptomatske infekcije su češće kod žena (do 75%) i homoseksualaca (15%) nego kod muškaraca – heteroseksualaca.
- Diseminovana gonoreja. Danas predstavlja redak oblik infekcije; nastaje hematogenom ili limfogenom disemina-cijom. Kod žena se javlja u toku menstru-acije ili trudnoće, a kod muškaraca obično kao posledica postojanja asimptomatske gonoreje. Bolest se najčešće manifestuje pojavom dermatitis – artritis sindroma sa septičkim temperaturama, artralgijama, tendovaginitisom i promenama na koži. Promené na koži su malobrojne, i obično lokalizovane oko zglobova, a sastoje se od makula, papula, pustula, vezikula, bula i purpure. Sa progresijom oboljenja promené na koži regrediraju, može doći do pojave monoartikularnog septičkog artritisa.
5. Anorektalna gonoreja. Obično nastaje kao posledica upražnjavanja anogenitalnog seksa, mada ponekad žene sa endocervikalnom gonorejom i bez seksualnog kontakta, autoinokulacijom mogu zaraziti rektum. Infekcija je najčešće asimptomatska, mada 10% pacijenata ima i snnptomatsfch proktitis; sa rektalnim krvarenjem, sekrecijom i tenezmima.
- Orofaringealna gonoreja. Najčešća je među homoseksualcima, mada se javlja i kod heteroseksualaca i žena Infekcija je obično asimptomatska mada ponekad može dovesti do pojave gušobolje, eri-tema farinksa i retko do pojave purulentne sekrecije na tonzilama.
- Gonorejafcod dece. Genitalna gonoreja je retka, češća je kod devojčica nego kod dečaka. Može biti posledica indirektnog (rublje, posteljina) ili direktnog kontakta posle seksualne zloupotrebe deteta.
Vulvovaginitis gonorrhoica. Oboljenje karakteriše pojava žućkasto-zelen-kastog vaginalnog sekreta; edem i eritem vulve su udruženi sa znacima infekcije rektuma i uretre. Deca se žale na smetnje pri mokrenju, a roditelji primećuju prebo-jenost donjeg rublja.
Ophtalmia neonatorum. Oboljenje nastaje za vreme ili odmah nakon porođaja zaražene majke. Danas je infekcija retka zbog profilaktičkog ukapava-nja antigonokoknih rastvora u oči novorođenčeta (Credeove kapi). Ukoliko se infekcija razvije, oči su crvene, edema-tozne sa purulenmim sadržajem, postoji fotofobija.
Dijagnoza. Dijagnoza gonoreje može da se postavi na osnovu kliničke slike i identifikacijom NG u direktnom razmazu sekreta, kultivisanjem ili sero-loškim testovima. Razmaz sekreta – materijal se uzima iz uretre, anusa i cervik-sa uterusa. Sekret se razmazuje na staklenu pločicu, fiksira zagrevanjem i potom se boji po Gramu. Mnoštvo polimor-fonukleamih leukocita sa mtracelulamim Gram negativnim diplokokama bubre-žastog oblika ukazuju na pozitivan nalaz. Kultivisanje – eksudat iz uretre, cerviksa, uterusa, rektuma ili drugih inficiranih mesta se inokuliše u specijalni medijum, inkubira 48 sati na temperaturi 35-36°C. Reakcija vezivanja komplemena-ta – služi za dokazivanje antigonokoknih antitela u serumu pacijenta. Test ima dijagnostičku vrednost za otkrivanje hroničnih i/ili asimptomatskih infekcija.
Klinička dijagnoza se mora potvrditi direktnim nalazom GO, Gram negativnog diplokoka. Kada postoji hronični, asimptomatski gonokokni uretritis, kao i kod gonoreje u žena treba uraditi i kulturu sekreta.
Diferencijalna dijagnoza. Gono-roični uretritis u žena treba razlikovati od infekcije koju izazivaju trihomonas, kandida i gardnerela koji ponekad imaju sličnu simptomatologiju. U muškaraca, sem nabrojanih uzročnika, u obzir se moraju uzeti i infekcije koje izazivaju herpes simplex virus, mikoplazme i hla-midije. Naročitu pažnju treba obratiti na asimptomatski gonoroični uretritis kod koga »simptomi« ponekad mogu pod-sećati na one koji se viđaju kod negono-roičnih uretritisa.
Lečenje. Prema najnovijem protokolu za lečenje STD preporučenom od strane centra za kontrolu bolesti (Center for Disease Control – CDC – USA) akutnu, ne-komplikovanu gonoreju treba lečiti na sledeći način:
- ceftriakson 250 mg i.m. u jednoj dozi, ili
- Cefixim, 400 mg/per os, u jednoj dozi, ili
- ciprofloksacin, 500 mg/per os, u jednoj dozi, ili
- oksofloksacin 400 mg/per os, u jednoj dozi, plus doksiciklin 100 mg 2 puta dnevno (per os), 7 dana (zbog moguće koinfekrije NG/CT).
Kod osoba preosetljivih na tetracik-line moguće je primeniti alternativno lečenje eritromicinom, 500 mg, 4 x puta dnevno (per os), 7 dana.
Da bi se izbegle nelagodnosti zbog višekratnog uzimanja lekova kao i mogućnost stvaranja tetraciklin-rezistentnih sojeva NG (obično zbog uzimanja nedovoljne doze leka) savetuje se »minutni tretman« što podrazumeva uzimanje leka u jednoj dnevnoj dozi. U tu svrhu preporučuje se jedan od sledećih lekova:
- prokain penicilin G (vodeni rastvor), 4,8 miliona jedinica/i.m. (u dva gluteusa) + probenecid 1 g/per os, u jednoj dozi. N.B. lek je neefikasan kod istovremene infekcije NG/CT (gonoreja se izleči, ali ostaju simptomi CT infekcije).
- amoksicilin 3 g/per os ili ampicilin 3,5 g/per os + probenecid, 1 g/per os, u jednoj dozi. N.B. lekovi su neefikasni kod istovremene infekcije NG/CT, ano-rektalne i faringealne gonoreje.
- spectinomicin 2 g/Lm. u jednoj dozi. N.B. lek je efikasan i kod anorektalne gonoreje, ali je neefikasan kod faringealne gonoreje.
4. jedna dnevna doza cefalosporina za intramuskularnu upotrebu (ceftizok-sim 500 mg/i.m. cefotaksim 500 mg/Lm. cefotetan 1 g/i.m. ili cefoksitin 2 g/i.m.).
Pacijente koji istovremeno boluju od gonoreje i sifilisa ili daju anamnestički podatak o seksualnom kontaktu ša osobom obolelom od sifilisa treba lečiti adekvatnom terapijom za sifilis zavisno od stadijuma.
Seksualne partnere pacijenata sa go-norejom treba pregledati, napraviti razmaze sekreta i kulture na NG i profi-laktički lečiti jednim od preporučenih vidova terapije.
Pacijenti treba da apstiniraju od seksualnih kontakata u toku primene terapije i sve dotle dok kontrolne kulture za NG ne postanu negativne. Prvu kontrolnu kulturu za NG treba uraditi 4-8 dana po prestanku autigonokokne terapije. Pacijente obolele od gonoreje treba prijaviti a seksualne partnere obolelih treba identifikovati i lečiti što predstavlja obavezu lekara koji leci obolelog.
