1. Orofaringealna gonoreja. Najčeš­ća je među homoseksualcima, mada se javlja i kod heteroseksualaca i žena Infek­cija je obično asimptomatska mada pone­kad može dovesti do pojave gušobolje, eri-tema farinksa i retko do pojave purulentne sekrecije na tonzilama.
2. Gonorejafcod dece. Genitalna go­noreja je retka, češća je kod devojčica nego kod dečaka. Može biti posledica indirektnog (rublje, posteljina) ili direk­tnog kontakta posle seksualne zloupo­trebe deteta.

Vulvovaginitis gonorrhoica. Obolje­nje karakteriše pojava žućkasto-zelen-kastog vaginalnog sekreta; edem i eritem vulve su udruženi sa znacima infekcije rektuma i uretre. Deca se žale na smetnje pri mokrenju, a roditelji primećuju prebo-jenost donjeg rublja.

Ophtalmia neonatorum. Oboljenje nastaje za vreme ili odmah nakon po­rođaja zaražene majke. Danas je infek­cija retka zbog profilaktičkog ukapava-nja antigonokoknih rastvora u oči novo­rođenčeta (Credeove kapi). Ukoliko se infekcija razvije, oči su crvene, edema-tozne sa purulenmim sadržajem, postoji fotofobija.

Dijagnoza. Dijagnoza gonoreje može da se postavi na osnovu kliničke slike i identifikacijom NG u direktnom razmazu sekreta, kultivisanjem ili sero-loškim testovima. Razmaz sekreta – ma­terijal se uzima iz uretre, anusa i cervik-sa uterusa. Sekret se razmazuje na stak­lenu pločicu, fiksira zagrevanjem i po­tom se boji po Gramu. Mnoštvo polimor-fonukleamih leukocita sa mtracelulamim Gram negativnim diplokokama bubre-žastog oblika ukazuju na pozitivan nalaz. Kultivisanje – eksudat iz uretre, cerviksa, uterusa, rektuma ili drugih inficiranih mesta se inokuliše u specijalni medijum, inkubira 48 sati na temperaturi 35-36°C. Reakcija vezivanja komplemena-ta – služi za dokazivanje antigonoko­knih antitela u serumu pacijenta. Test ima dijagnostičku vrednost za otkriva­nje hroničnih i/ili asimptomatskih in­fekcija.

Klinička dijagnoza se mora potvrditi direktnim nalazom GO, Gram negativ­nog diplokoka. Kada postoji hronični, asimptomatski gonokokni uretritis, kao i kod gonoreje u žena treba uraditi i kul­turu sekreta.

Diferencijalna dijagnoza. Gono-roični uretritis u žena treba razlikovati od infekcije koju izazivaju trihomonas, kandida i gardnerela koji ponekad imaju sličnu simptomatologiju. U muškaraca, sem nabrojanih uzročnika, u obzir se moraju uzeti i infekcije koje izazivaju herpes simplex virus, mikoplazme i hla-midije. Naročitu pažnju treba obratiti na asimptomatski gonoroični uretritis kod koga »simptomi« ponekad mogu pod-sećati na one koji se viđaju kod negono-roičnih uretritisa.

Lečenje. Prema najnovijem protokolu za lečenje STD preporučenom od strane centra za kontrolu bolesti (Center for Di­sease Control – CDC – USA) akutnu, ne-komplikovanu gonoreju treba lečiti na sledeći način:

1. ceftriakson 250 mg i.m. u jednoj dozi, ili
2. Cefixim, 400 mg/per os, u jednoj dozi,  ili
3. ciprofloksacin, 500 mg/per os, u jednoj dozi,  ili
4. oksofloksacin 400 mg/per os, u je­dnoj dozi, plus doksiciklin 100 mg 2 puta dnevno (per os), 7 dana (zbog moguće koinfekrije NG/CT).

Kod osoba preosetljivih na tetracik-line moguće je primeniti alternativno lečenje eritromicinom, 500 mg, 4 x puta dnevno (per os), 7 dana.

Da bi se izbegle nelagodnosti zbog višekratnog uzimanja lekova kao i mo­gućnost stvaranja tetraciklin-rezistentnih sojeva NG (obično zbog uzimanja nedo­voljne doze leka) savetuje se »minutni tretman« što podrazumeva uzimanje leka u jednoj dnevnoj dozi. U tu svrhu preporučuje se jedan od sledećih lekova:

1. prokain penicilin G (vodeni ras­tvor), 4,8 miliona jedinica/i.m. (u dva gluteusa) + probenecid 1 g/per os, u jed­noj dozi. N.B. lek je neefikasan kod is­tovremene infekcije NG/CT (gonoreja se izleči, ali ostaju simptomi CT infek­cije).
2. amoksicilin 3 g/per os ili ampicilin 3,5 g/per os + probenecid, 1 g/per os, u jednoj dozi. N.B. lekovi su neefikasni kod istovremene infekcije NG/CT, ano-rektalne i faringealne gonoreje.
3. spectinomicin 2 g/Lm. u jednoj do­zi. N.B. lek je efikasan i kod anorektalne gonoreje, ali je neefikasan kod faringe­alne gonoreje.

4. jedna dnevna doza cefalosporina za intramuskularnu upotrebu (ceftizok-sim 500 mg/i.m. cefotaksim 500 mg/Lm. cefotetan 1 g/i.m. ili cefoksitin 2 g/i.m.).

Pacijente koji istovremeno boluju od gonoreje i sifilisa ili daju anamnestički podatak o seksualnom kontaktu ša oso­bom obolelom od sifilisa treba lečiti adekvatnom terapijom za sifilis zavisno od stadijuma.

Seksualne partnere pacijenata sa go-norejom treba pregledati, napraviti ra­zmaze sekreta i kulture na NG i profi-laktički lečiti jednim od preporučenih vidova terapije.

Pacijenti treba da apstiniraju od sek­sualnih kontakata u toku primene tera­pije i sve dotle dok kontrolne kulture za NG ne postanu negativne. Prvu kontrol­nu kulturu za NG treba uraditi 4-8 dana po prestanku autigonokokne terapije. Pacijente obolele od gonoreje treba prija­viti a seksualne partnere obolelih treba identifikovati i lečiti što predstavlja oba­vezu lekara koji leci obolelog.