Urethritis mycoplasmatica (mikoplazmatični uretrtitis – zapaljenje uretre)

Urethritis mycoplasmaticaje obolje­nje iz grupe UNG, izazivači su Myco­plasma hominis i Ureaplasma urealyticum.

Urea­plasma urealyticum je izazivač oko 25% svih UNG. Humane vrste mikopla-zmi često se nalaze u cervikalnom sek-retu žena koje boluju od gonoreje ili tri-homonijaze. Kod muškaraca koji boluju od prostatitisa ili cistitisa često mogu da se nadu i mikoplazme.

Mikoplazme (ranije nazi­vani pieuro-pneumonia-like-organism PPLO) su Gram negativne bakterije čija veličina varira od 0,1 do 0,7 mikro­na. Mogu imati izgled kokobacila, dis­ka, prstena i končića. Postoje humane i animalne vrste mikoplazmi. Infekcije urogenitalnog trakta izazivaju Myco­plasma hominis i/ili Ureaplasma urea­lyticum (T- mycoplasma).

Klinička slika

Inkubacioni period prosečno traje 10 dana, ali može trajati od 2 do 6 nedelja. Prvi znak oboljenja je pojava slabog ili obilnog sekreta be-ložućkaste boje, koji može biti sluzav ili gnojav. Sekrecija se obično javlja u ju­tarnjim časovima. Od subjektivnih sim­ptoma pacijenti se žale na svrab, žarenje ili pečenje pri mokrenju. Kod osoba ko­je su već bolovale od UNG, a kod kojih nije primenjivana adekvatna terapija ili kod kojih nisu istovremeno lečeni i sek­sualni partneri, bolest može poprimiti hronični karakter sa remisijama i recidi­vima koji traju mesecima.

Dijagnoza

Isključivanje gonokokne infekcije kod pacijenata kod kojih pos­toje subjektivni simptomi uretritisa i slaba uretralna sekrecija u jutarnjim časovima samo pretpostavlja dijagnozu mikoplazmatskog uretritisa.

Laboratorijsko dijagnostikovanje mikoplazmi vrši se posmatranjem uzo­raka sekreta uretre, mokraće, brisa ili se­kreta genitalija pod faznim kontrastnim mikroskopom. Pre posmatranja prepa­rati se boje po Gramu ili Giemsai. Kul-tivisanje mikoplazmi se vrši na poseb­nim veštačkim podlogama koje sadrže bujon, konjski serum, ekstrat kvasca, fe-nol-crveno i ureu (za U. urealyticum), ili agar (zaM hominis). Za serološko dija­gnostikovanje mikoplazmi koriste se re­akcije vezivanja komplemenata, test aglutinacije 1 određivanje titra mikopla-zmatskih antitela.

Diferencijalna dijagnoza. U obzir dolaze gonoroični i negonoroični uretri-tisi druge prirode.

Lečenje

Preporuka za lečenje nego-noričnog uretritisa izazvanog U. urea-lyticum i M. hominis:

1. doksiciklin, 100 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana 
2. azitromicin, 1 g/per os, u jednoj dozi,  
3. oksitetraciklin, 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana
4. ofloksacin, 200 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana

Alternativno, kod osoba preosetlji-vih na tetracikline, može se davati eritromicin, 500 mg/per os, 4 x dnev­no, 7 dana.

U trudnoći, kada postoji infekcija sa UU i/iU MH-daje-se eritromicin u gore pomenutoj dozi.