Lymphogranuloma venereum (limfogranuloma venereum)

Lymphogranuloma venereum (LV) (s. lymphogranuloma inguinale, lymphopathia venerea, morbus Nicolas, Favre, climatic bubo, esthiomene, če­tvrta polna bolest) je sistemska bolest obično venerične prirode koju izaziva Chlamydia trachomatis (serotipovi LI, L2,L3).

Incidencija, epidemiologija. LV se prenosi najčešćše seksualnim kontak­tom, mada se mogu javiti i akcidentalne infekcije sa ekstragenitalnim lokalizaci­jama. Bolest je najfrekventnija između 20. i 40. godine života; javlja se u trop­skim i suptropskim krajevima, u Evropi samo sporadično. Danas je LV najčešća u lučkim gradovima. Češće obolevaju muškarci nego žene.

Etiologija. Izazivač LV je chlamydia trachomatis serotipovi LI, L2, L3

Klinička slika

Manifestacije obolje­nja zavise od mesta inokulacije i dužine trajanja bolesti. Inkubacija traje od 1 do 3 nedelje, ali su moguće i varijacije od nekoliko dana do nekoliko meseci. Ra­zlikuju se rani i kasni stadijum bolesti.

Rani stadijum. Na genitalijama,; ili mnogo rede ekstragenitalno dolazi do pojave male bezbolne papule, herpeti-fonnne vezikjile, pustule ili vrlo retko uiceracije koja je bezbolna i zarasta u to­ku 2 – 3 dana. Regionalna adenopatija se razvija 2-3 nedelje posle pojave pri­marne lezije. Zbog anatomske razlike limfnog sistema, kod muškaraca su najčešće zahvaćene ingvinalne a kod žena ilijakalne i anorektalne limfne žle-zde. Kod 1/3 pacijenata iimfadenitis može preći na ilijakalne i femoralne limfne žlezde, a može se i generalizova-ti. Limfne žlezde su u početku bolne, po­kretne, kasnije se uvećavaju (do veličine jajeta ili pesnice) postaju umereno ose-tljive i spajaju se među sobom, usled pe-riadenitisa. Srastaju sa kožom koja ih po­kriva; koža iznad žlezda je otečena, pla-vičastocrvenkasta, podeljena na više tran­sverzalnih kanala. Usled razmekšavanja, iznad svake obolele žlezde se stvara za­sebna fistula. Limfadenitis može biti praćen poremećajem opšteg stanja (gro­znica, slabost, anoreksija, mijalgija, ar-tralgija). Adenopatija traje 8-12 nede-lja, a i duže ako se ne leci. 

Kasni stadijum – nastaje posle 3-10 godina usled prelaska zapaljenja sa žle­zda na okolne organe, najčešće se jav­ljaju anorektalne i genitalne lezije. Ano­rektalne lezije su češće kod žena i homo­seksualaca. Manifestuju se proktitisom, hemoragičnim ih mukopurulentnim rek-talnim sekretom, povišenom telesnom temperaturom, svrabom, naizmeničnim dijarejama i opstipacijama. Može doći do pojave perirektalnih apscesa, rekto-vaginalne i analne fistule, strikture. Ge­nitalne lezije su praćene pojavom ele-fantijatičnih otoka penisa ili vulve, a udruženi su sa površnim bezbolnim hro-ničnim ulceracijama i fistulama, vegeta­cijama, ožiljcima i stenozama . Ako se kod žena opisane promené jave istovre­meno na vulvi, gluteusima i butinama, stanje se naziva esthiomene (ulcus vul­vae chronicum).

Do pojave sistemskih manifestacija u kasnom stadijumu dolazi samo ako nas­tane sekundarna bakterijska infekcija. Usled toksialergijskog delovanja nasta­ju: erythema nodosum, erythema multi­forme, egzantema, polimorfna svetiosna erupcija.

Dijagnoza

Klinička dijagnoza LV se može potvrditi Frieovim kožnim testom, reakcijom vezivanja komplementa, kulti-visanjem uzročnika, biološkim ogledima i mikroskopskim nalazom uzročnika (za detalje videti CT infekciju).

Frieov test je pozitivan 3 do 6 nedelja od početka infekcije. Antigen je Lygranum ST (SQUIBB) koji se dobija kuitivisanjem CT – L serotipa. Posle ubrizgavanja antigena (0,1 ml in-tradermaino), ukoliko je reakcija pozitivna, posle 48 sati na mestu inokulacije dolazi do pojave eri­tematozne infiltrovane papule koja je veća od 5 mm. Test se uvek interpretira uz kliničku sliku, pozitivna reakcija samo označava daje osoba bi­la u kontaktu sa nekom CT (grupna specifičnost).

Reakcija vezivanja komplementa postaje po­zitivna 1 do 3 nedelje posle inokulacije CT. Di­jagnostičku vrednost ima titar 1:40.

Diferencijalna dijagnoza. Ranu ingvinalnu limfadenopatiju treba razliko­vati od one koja se javlja kod šankroida, teških formi genitalnog herpesa i sifili­sa; maligni limfom takođe mora biti uzet u razmatranje. Anorektalne lezije treba razlikovati od rektalne polipoze, condylomata acuminata, gonokoknog proktitisa, ulcerativnog kolitis, Kronove bolesti, hidradenitis suppurativa i karcinoma.

Lečenje

Preporuka za lečenje lym­phogranuloma venereum je sledeća;

1. doksiciklin, 100 mg, 2 x puta dnev­no, per os, 21 dan. 

Alternativno se mogu davati:

1. tetraciklini 500 mg/per os, 4 x puta dnevno 10 dana,       ili
2. eritromicin, 500 mg/per os, 4 x piita dnevno 14 dana,     ili
3. sulfonamidi-bactrim 1 g/per oš, 4 x puta dnevno, 10 dana.