Chlamydia trachomatis infekcija 

Chlamydia trachomatis infekcija (CTI) je oboljenje iz grupe STD koje se kod muškaraca manifestuje negono-roičnim ur etritisom, akodženamukopuru-lentnim cervitisom. Izazivač oboljenja je Chlamydia trachomatis serotipovi D i E.

Incidencija, epidemiologija. Obo­ljenje se prenosi seksualnim kontaktom, drugi putevi prenošenja, izuzev perinatal-nog, nemaju većeg značaja. Učestalost CTI nije moguće utvrditi sa tačnošću, zato što je u pojedinim zemljama prijavljivanje ne­redovno, ne postoji mogućnost precizne ili bilo kakve dijagnostike, a postoji i veliki procenat asimptomatskih infekcija. Medu muškarcima najčešće obolevaju mladi ho­moseksualci između 15. i 25. godine života koji obično žive u dobrim socio-ekonom-skim uslovima i često menjaju seksualne partnere. Među ženama, mlade seksualno aktivne žene koje koriste oralne kontracep-tive te imaju veću slobodu pri izboru seksu­alnih partnera i samim tim veći broj istih, predstavljaju grupu sa najvećim rizikom za pojavu CTI. Muškarci i žene mogu biti asimptomatski prenosioci oboljenja.

Suspektni simptom je pečenje pri mok­renju. EMP se obično otkriva na gine­kološkom pregledu gde se uočava erite-matozan, edematozan cervix uteri koji krvari na dodir. I kod žena koje su asim-ptomatski prenosioci oboljenja uvek postoji zapaljenjska reakcija cerviksa.

CTI može dovesti do komplikacija kao što su aktivni epididimitis, negono-kokna neonatalna oftalmij a i neonatalna pneumonija. Uretralne strikture, prosta­titis, a naročito proktitis, predstavljaju rede komplikacije CTI. Kod žena se jav­lja akutni salpingitis posle koga može doći do pojave steriliteta. CTI u trudnoći može dovesti do pojave postpartalnog endometritisa.

Dijagnoza

Laboratorijski metod za dijagnozu CTI je pravljenje razmaza uretralnog sekreta u kome se mogu naći po limorfhonuklearni leukociti (više od 10) bez prisustva intracelularaih dipio-koka. CT može da se dokaže izolaci­jom, kultivisanjem, direktnim i indirek­tnim IF testom.

Diferencijalna dijagnoza. Uvek tre­ba isključiti postojanje gonoreje ili UNG neke druge etiologije.

Lečenje

Preporuka za lečenje nego-noroičnog uretritisa izazvanog C. tra­chomatis.

1. doksiciklin, 100 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana,
2. azitromicin, 1 g/per os, u jednoj dozi,
3. oksitetraciklin, 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana,
4. ofloksacin, 200 mg/per os, 2 x dnevno, 7 dana.

Alternativno, kod osoba preosetlji-vih na tetracikline, može se davati

eritomicin 500 mg/per os, 4 x dnevno, 7 dana, ili

. amoksicilin, 500 mg/per os, 3 x dnevno u toku 7 dana.

U trudnoći, kada postoji infekcija sa CT daje se eritromicin ili amoksicilin u gore pomenutoj dozi.U daljem tekstu posebna pažnja biće posvećena Chlamydia trachomatis infekciji, mikoplazmatskim uretritisima i trihomonijazi.