Hiperleukocitoza – povišeni leukociti u krvi

Hiperleukocitozom se smatra broj belih krvnih zrnaca u periferiji veći od 100 x 10⁹/1.

Etiopatogeneza

Oko 10% dece sa leukemijom ima hiper-leukocitozu na početku bolesti. Krv je hi-perviskozna, što deca bolje podnose nego odrasli, pa su i pri veoma visokim vredno­stima belih krvnih zrnaca cerebrovasku-larni incidenti i plućna leukostaza retki. Najveći problem predstavlja već postojeći ili preteći sindrom tumorske lize. 

Klinička slika

Kod većine dece nema znakova i simp­toma hiperleukocitoze. Kada su prisutni, vezani su za hipoksiju tkiva i acidozu, a to su izmena stanja svesti, nejasan vid, disp-nea. Fizikalnim pregledom mogu se konsta-tovati pletora i cijanoza, edem papile optič­kog živca i eventualno neurološki ispadi.

Lečenje

U lečenju je neophodno što pre zapo­četi mere prevencije i lečenja sindroma raspadanja tumora. Treba se maksimalno uzdržati od korigovanja anemije koncen-trovanim eritrocitima, jer se tako poveća­va viskoznost krvi. Indikovano je korigo-vati trombocitopeniju ako su trombociti ispod 20 x 10 /l, jer je hemoragija central­nog nervnog sistema najčešća komplikaci­ja hiperleukocitoze, a koncentrovani trom­bociti ne povećavaju značajno viskoznost krvi. U literaturi nema doktrinarnih stavo­va, ali većina autora bi pri leukocitima ve­ćim od 300 x 10⁹/1 uradila leukoferezu. Sva­kako, hitno je započeti specifičnu terapiju, vodeći računa da se lečenje ne započne od­mah punim dozama citolitičkih lekova.