Tipovi bubrežnih kamenaca
Soli kalcijuma, mokraćne kiseline, cistina i struvita su osnova većine bubrežnih kamenaca na zapadnoj hemisferi. Kamenci kalcijum oksalata i kalcijum fosfata čine 70-85% svih kamenaca i mogu biti pomešani u istom kamencu. Kalcijum fosfat u kamencima je obično hidroksiapatit ili, ređe, brušit.
Kalcijumski kamenci su češći kod osoba muškog pola i u proseku se javljaju tokom treće decenije. U većini slučajeva se bubrežni kamenci ne javljaju samo jednom, već postoji tendencija ponovnog javljanja, ali razmaci između ponovnih kamenaca se skraćuju, ili ostaju stalni. Prosečna stopa stvaranja kamenca kod osoba koje su ga već imale je oko jedan novi kamenac svake dve, ili tri godine. Kalcijumska nefrolitijaza je često porodična bolest, sa nejasnim mehanizmo nasledjivanja.
Kristali kalcijum oksalat monohidrata (tzv. vevelit, za razliku od dihidrata, tzv. vedelita) obično rastu kao ovali koji oblikom i veličinom liče na eritrocite, dok veći liče na bisage. Kristali apatita (kalcijum hidroksikarbonat fosfat) nisu dvolomni i izgledaju amorfno jer su stvarni kristali previše mali da bi se videli svetlosnim mikroskopom. Brušit proizvodi uske, duge, pravougaone kristale, slične letvama.
Kamenci mokraćne kiseline su češći kod muškaraca. Polovina pacijenata sa uratnim kamencima ima giht. U mokraći su kristali mokraćne kiseline crveno-narandžaste boje.
Cistinski kamenci su retki, žućkasti su i sjajni; radiološki su neprozirni zbog sadržaja sumpora. Cistinski kristali se nalaze u sedimentu mokraće kao tanke šestougaone pločice.
Struvitni kamenci su česti i potencijalno opasni. Ovi kamenci se javljaju uglavnom kod žena i posledica su infekcije mokraćnog sistema bakterijama koje proizvode ureazu, obično Proteus vrste. Kamenci mogu veoma narasti, tako da ispune bubrežnu čašicu. Oni su radiološki neprozirni, a gustina im je promenljiva.
