Šta je Batrterov sindrom?
Bartrerov sindrom se karakteriše hipokalijemijom (nizak nivo kalijuma u krvi) koja nastaje zbog gubitka kalijuma bubregom, povišene reninske aktivnosti plazme i izlučivanja aldosterona i urednim arterijskim pritiskom.
Glavni poremećaj kod ovog sindroma je poremećaj kretanja elektrolita unutar bubrežnih kanalića (tubula). Takodje, pored sniženog nivoa kalijuma u krvi, postoji i povišeno izlučivanje magnezijuma (hipermagneziurija), kao i hipomagnezijemija (snižen nivo magnezijuma u krvi),
Ovaj sindrom se nasledjuje autozomno-recesivno što znači da su potrebne dve kopije gena da bi se bolest ispoljila.
Statistički podaci o broju obolelih od ovog sindroma nedostaju, ali se pretpostavlja da nije u pitanju česta bolest.
Koji su simptomi i znaci Batretovog sindroma?
- zbog hipokalijemije postoje mišićna slabost, ili periodična paraliza
- veoma često se javlja povećano izlučivanje urina (poliurija)
- često postoji povraćanje koji dodatno pogoršava stanje i ravnotežu elektrolita
- arterijski krvni pritisak je najčešće normalan
Kako se postavlja dijagnoza Batretovog sindroma?
Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim pregledom pomaže prilikom postavljanja dijagnoze.
Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza kalijuma, magnezijuma, renina, angiotenzina, aldosterona, kao i prostaglandina E2.
Kako se leči Batretov sindrom?
U nekim slučajevima blokada proizvodnje PGE2 indometacinom može sniziti nivoe renina (koji je kod ovog sindroma povišen) i vratiti odgovor krvnih sudova na infuziju angiotenzina II, ali ne može smanjiti gubitak kalijuma.
Potrebna je nadoknada kalijuma ukoliko ishrana ne može da nadoknadi izgubljeni kalijum.
Antagonisti aldosterona (spironolakton) mogu sprečiti gubljenje kalijuma, ali treba povećati unos natrijuma.
Inhibicija sinteze prostaglandina indometacinom, ibuprofenom, ili aspirinom ima varijabilan uspeh.
Beta-adrenergična blokada (beta blokatori) mogu da snize proizvodnju renina.
