Šta je hronični glomerulonefritis?
Sindrom hroničnog glomerulonefritisa je okarakterisan stalnim abnormalnostima mokraće (npr. proteinurija koja predstavlja prisustvo proteina u urinu i/ili hematurija koja predstavlja prisustvo krvi u urinu) i progresivnim oštećenjem bubrežnih funkcija koje vodi ka hipertenziji (povišeni krvni pritisak), uremiji (popuštanje rada bubrega).
Strukturne promene bubrega se mogu opisati kao proliferacijske (uključujući mezangijski, endo- ili ekstra kapilarni proliferacijski glomerulonefritis, kao i fokalni i segmentni proliferacijski GN), sklerozacijske (uključujući fokalnu i glomerularnu sklerozu) i membranske.
Kako se postavlja dijagnoza hroničnog glomerulonefritisa?
Hronični glomerulonefritis se otkriva na nekoliko načina: slučajnim nalazom abnormalne mokraće, oštećene bubrežne funkcije, ili hipertenzije tokom pregleda, kada postoje znaci podmuklog razvoja bubrežne bolesti, naročito sa anemijom i hipertenzijom ili nakon pogoršanja glomerulonefritisa, obično tokom virusne, ili bakterijske infekcije.
U uznapredovaloj fazi, odvajanje hroničnog glomerulonefritisa od ostalih uzroka uremije nije lako, ali simetrično skvrčeni bubrezi, osrednja do teška proteinurija, abnormalni sediment mokraće (naročito eritrocitni cilindri) ukazuju da ovu dijagnozu.
Kako se leči hronični glomerulonefritis?
Lečenje je simptomatsko.
Hipertenziju i infekcije urinarnog sistema treba adekvatno lečiti, izbegavajući nefrotoksične lekove (koji štete bubrezima).
Diuretici (lekovi za izmokravanje) se daju samo kao dodatak antihipertenzivnoj terapiji, ili da se smanje otoci, ukoliko postoje.
Rigorozna restrikcija soli i kalijuma je obično nepotrebna, a može biti i opasna.
Bez kongestivnog popuštanja srca ili značajne hipoalbuminemije, teški edemi su retki sve do krajnjih faza bolesti.
