Oštećenje bubrega lekovima
Brojni lekovi su povezani sa razvojem glomerularne bolesti bubrega, ali teško je utvrditi uzročno-posledični sled dogadja kod ovakvih poremećaja.
Kod odredjenih lekova, postoji tačna povezanost koja nestaje kada se lek ukine, kod drugih, medjutim, promene bubrega ostaju, odnosno ireverzibilne (nepovratne) su.
Određeni teški metali (živa, ili srebro) i njihove neorganske soli i organski sastojci mogu izazvati membranski glomerulonefritis i nefrotski sindrom. Uklanjanje leka ne vodi uvek poboljšanju bolesti.
Sulfhidrilni lekovi (penicilamin, kaptopril) takođe mogu uzrokovati membranski, ili proliferacioni glomerulonefritis.
Rizik razvoja bubrežnih komplikacija, koji prate lečenje reumatoidnog artritisa penicilaminom, ili zlatom, pod uticajem je gena u glavnom kompleksu tkivne podudarnosti.
Nesteroidni antiimflamatorni lekovi često uzrokuju nefrotski sindrom (bolest minimalnih promena), intersticijalni nefritis i akutno popuštanje bubrega.
Probenecid, trimetadion, ili parametadion mogu biti udruženi sa nefrotskim sindromom i različitim glomerularnimporemećajima, uključujući bolest minimalnih promena i membranski glomerulonefritis.
Uzimanje heroina može da se iskomplikuje brojnim oboljenjima, a neka od njih su fokalna i segmentna glomeruloskleroza koja može progredirati ka nefrotskom sindromu i progresivnom popuštanju rada bubrega.
Intravensko korišćenje amfetamina može izazvati sistemski nekrotizirajući vaskulitis.
Alopurinol, hidralazin i rifampicin mogu da prouzrokuju vaskulitis i/ili glomerulonefritis.
Sve ove promene mogu da se povuku, kada se prestane sa davanjem leka, ali nije obavezno i zavisi od pacijenta do pacijenta.
