Povišeni krvni pritisak u trudnoći
Različita hipertenzivna oboljenja tokom trudnoće izuzetan su problem u perinatal-noj medicini, s obzirom da je učestalost ovog oboljenja širom sveta oko 10%, paje ova grupa deo svakodnevne prakse ginekologa i akušera.
Za uspešno završavanje trudnoće praćene hipertenzijom posebno je značajno poznavanje fiziologije trudnoće, fetomater-nalne relacije, pravovremeno i što ranije dijagnostikovanje hipertenzije, klasifikova-nje poremećaja u određenu kategoriju, te poznavanje farmakokinetike i farmakodi-namike primenjenih lekova u trudnoći i njihovog potencijalnog delovanja na plod u različitim fazama graviditeta.
U poslednje vreme se smatra da je naj-prihvaljivija sledeća podela hipertenzivnih oboljenja u trudnoći:
– hronična hipertenzija u trudnoći,
– trudnoćom indukovana preeklampsija -eklampsija,
– preeklampsija – eklampsija superponira-na na hronična oboljenja majke,
– tranzitorna hipertenzija.
Hronična hipertenzija u trudnoći je ona hipertenzija koja postoji još pre trudnoće ili se prvi put javi pre 20. nedelje graviditeta a perzistira i nakon 42. dana puerperijuma, pri čemu se hipertenzija definiše kao vred-nost krvnog pritiska preko 140/90 mm Hg.
Preeklampsija – eklampsija je trudnoćom indukovana hipertenzija kod prethodno normotenzivne osobe, praćena protei-nurijom i /ili edemima. Obično nastaje nakon 20. nedelje gestacije i u odnosu na uobičajenu vrednost krvnog pritiska do tada porast sistolnog krvnog pritiska je najmanje za 30 mmHg a dijastolnog za 15 mmHg, izmereno najmanje u dva uzastopna merenja u intervalu od 6 sati.
Preeklampsija superponirana na preeg-zistirajuće hronično oboljenje majke, najčešće na hroničnu hipertenziju, predstavlja združena dva prethodna entiteta i nosi rizik najnepovoljnije prognoze kako za majku tako i za plod.
Tranzitorna hipertenzija je ona koja nastaje najčešće peripartalno i nije praćena ostalim ekvivalentima preeklampsije, a obično nema značajnog uticaja na perina-talni i maternalni morbiditet i mortalitet.
