Krvarenja zbog povreda genitalnih organa

1. Ruptura cerviksa

Podrazumeva veći ili manji rascep koji nastaje za vreme porođaja. Etiološki je go­tovo uvek reč o operativnom završavanju porođaja, primeni atipičnog forcepsa sa rotacijom, nekoj od intrauterinih manipu­lacija, porođaju sa velikim detetom ili u karličnoj prezentaciji.

Klinički se gotovo uvek manifestuje kr­varenjem različitog intenziteta koje nasta­je odmah posle rođenja deteta, nastavlja se posle rađanja posteljice, kao i kod dobro kontrahovanog uterusa.

Pregled pod spekulumima otkriva mesto krvarenja.

Terapija je hirurška rekonstrukcija, uz prevenciju hemoragičnog šoka i antibiot-sku profilaksu. Rascepi koji se ne mogu sa­nirati vaginalnim putem, moraju se bez od­laganja resiti laparotomijom. Neuporedivo je lakše rekonstruisati ove rascepe abdomi­nalnim putem, pre nego što dode do stva­ranja velikih subperitonealnih hematoma, i dok se ne razvije hemoragični šok. 

2. Kompletni rascep medice sa rascepom rektuma

To je rascep kože vagine, perineuma, potkožnog i mišićnog sloja sa rascepom sfinktera i rektuma. Nastaje gotovo isklju­čivo kod rađanja glave ili ramena deteta pri nestručno vodenom porođaju, tj. u poku­šaju da se ne uradi epiziotomija ili se ona učini kasno.

U dijagnostičkom postupku, kao i kod svih ostalih laceracija, najvažnije je utvrdi­ti veličinu rascepa.

Saniranje rascepa obavlja se prema uobi­čajenim pravilima hirurške rekonstrukcije. Postoperativni tretman rupture perineuma III stepena sa rupturom sfinktera, tj. rektu­ma, podrazumeva tečnu ishranu prvih se­dam dana, bez klistiranja, uz primenu od­govarajuće antibio profilakse. 

3- Puerperalni hematomi

Puerpernalni hematomi su manji ili ve­ći izlivi krvi u rastresito tkivo vulve, distal-no od levatora u ishiorektalni prostor, iz­nad levatora u retroperitonelani prostor (vulvarni, vaginalni, vulvovaginalni, retro-peritonealni). Incidenca im je oko 1 : 300 do 1 : 1500 porođaja. Epiziotomija je naj­češće udruženi faktor rizika.

Vulvarni hematomi nastaju zbog po­vreda pudendalnih krvnih sudova (a. rec post., a.per.transv., a.alb.post.), bez povr­šnih laceracija. Oni klinički izgledaju kao okrugla, lividna, testasta zadebljanja, a na­laze se u donjoj ili gornjoj trećini vaginal-nog kanala, koje manje ili više zatvaraju. Ako se krvarenje ne zaustavi, šire se retro-peritonealno i formiraju palpabilan tumor iznad Poupartovog ligamenta. Ovim tipom hematoma mogu biti zahvaćene i grane a. uterine, a u ekstremnim slučajevima dosti­žu i donju ivicu dijafragme.

Vulvarni hematomi se lako dijagnosti-kuju na osnovu pojave bola i brze poja­ve napetog, fluktuirajućeg, osetljivog tumo­ra u vagini, pokrivenog kožom lividne bo­je. Bol je praćem dizuričnim smetnjama i osećajem pritiska na debelo crevo. U sluča­ju širenja hematoma između listova širokih materičnih veza, tumor postaje palpabilan pri abdominalnom pregledu, kao i u sluča­ju pojave udružene anemije i infekcije.

Prognoza je obično povoljna, iako krva­renje u velike hematome može da bude i letalno. Manji vulvarni hematomi se mogu tretirati i ekspektativno.

Ako je, međutim, bol jak, ili hematom nastavlja da se uvećava, najbolja terapija je brza incizija i evakuacija krvi i koaguluma sa podvezivanjem krvnih sudova. Preosta­la šupljina mora biti hirurški obliterisana. Uvek treba imati u vidu da je u slučaju po­jave hematoma genitalnih organa gubitak krvi značajno veći nego što je to klinički procenjeno. Hipovolemija i anemija mora­ju biti prevenirane odgovarajućom nadok­nadom krvnog volumena.

Subperitonealne i supravaginalne hema­tome je teže lečiti. Oni ponekad mogu bi­ti evakuisani incizijom perineuma, ali je adekvatnu hemostazu moguće uspostaviti laparotomijom.

U savremene terapeutske pristupe spa­da i angiografska embolizacija odgovaraju­ćih krvnih sudova.