Anoreksija nervoza
Dugotrajan smanjen unos hrane, skoro gladovanje, vodi ka težem endokrinološkom i metaboličkom poremećaju, koji je u ginekološkoj praksi poznat pod imenom anoreksije nervoze. Incidencu ovog oboljenja u mladih devojaka je teško proceniti, ah se. smatra da je, barem kada su ozbiljnije forme u pitanju, oko 1%. Da bi se postavila dijagnoza anoreksije nervoze potrebno je da se telesna težina smanji za 20% (ih više) od očekivane za odgovarajući uzrast i visinu. Kod razvijenih oblika bolesti pad telesne težine je čak i do 50%.
Simptomatologija
Za razliku od anoreksije koja se javlja kao prateći simptom neke psihičke bolesti, na primer depresije, gde postoji gubitak apetita, kod anoreksije nervoze je apetit očuvan gotovo do poslednjeg stadijuma bolesti. Pacijentkinja odbija da jede iako oseća glad, jer ima patološki strah od debljine i opsesivnu potebu da održi nisku telesnu težinu. I jedno i drugo, i strah od debljine i potreba da se održi niska telesna težina, su dva redovna simptoma bolesti. Zato i kažemo da je anoreksija nervoza psihički uslovljen poremećaj, jer je pre početka bolesti mlada osoba bila psihički i telesno zdrava. Znaci vidljivi na prvi pogled su posledica, a ne uzrok poremećaja.
Rani simptomu Amenoreja i konstipacija su najčešći simptomi. Njih često prati i pelvični bol, uz izrazitu osetljivost na hladnoću. Opsesivnost
hranom se može manifestovati unošenjem i znatne količine nisko kalorijskih, vegetarijanskih namirnica. Ovi pacijenti su obično hiperaktivni uprkos njihovom emocionalnom stanju. Često sami sebi izazivaju povraćanje, ili uzimaju lak-santna sredstva.
Kasni simptomi. Hipotenzija, hipotermija, rapava i suva koža, pojava lanugo dlačica, bradi-kardija i edemi su simptomi koji se razvijaju u kasnijim stadijumima oboljenja. Duža upotreba laksanta i diuretika može dovesti do signifikantne hipokaUemije. Povišen nivo serumskog karotina, što je uglavnom posledica uzimanja samo određene vrste hrane, znak je nedostatka vitamina A. Ova hiperkarotinemija bi trebala da bude metabolički marker oboljenja, što nikako ne znači da će svaka žena sa hiperkarotinemijom biti ame-noroična ih anovulatorna.
Patofiziologija, dijagnoza, klinička slika
Većina problema koji prate anoreksiju nastaju kao posledica poremećenih mehanizama koji su normalno regulisani u hipotalamusu. To se prvenstveno misli na apetit, žeđ, temperaturu tela, spavanje i endokrine poremećaje. Ispitivanjem se po pravilu utvrđuje da su FSH i LH niski, kortizol povišen, prolaktin normalan, TSH i T4 normalni, dok je T3 snižen, sa povećanjem njegove inaktivne forme. Leptin je nizak, kao i insulin, a neuropeptid Y)t povišen
Mnogi simptomi se mogu objasniti relativnim hipotireoidizmom (konstipacija, osedjivost na hladnoću, bradikardija, hipotenzija, suva koža, snižen metabolički nivo), što bi predstavljalo neku vrstu adaptacije organizma na stanje pothranjenosti (prevođenje akitvnog T3 u njegovu neaktivnu metaboličku formu).
Pri fizikalnom pregledu ovih pacijenata uočava se njihova izrazita mršavost, sa vidljivim skeletnim izbočenjima, iako sami insistiraju da je sa njima sve u redu.
Tretman
Adekvatnom ishranom i povećanjem telesne težine, svi hormonski i metabolički poremećaji se mogu vratiti u normalu. Treba biti svestan, međutim, da je lečenje sporo i teško. Sastoji se ne samo od povećanog unosa hrane, već i od psihoterapije, gde je neobično važna podrška familije. Sa povećanjem težine i podizanjem nivoa gona-dotropina, uspostavlja se i menstrualni ciklus. I pored svih mera, bar kod 30% pacijentkinja ostaje amenoreja i posle povećanja telesne težine, čime se nažalost potvrđuje da psihološki konflikt, koji je i doveo do poremećaja, još uvek postoji. Smrtni ishod, ako se odgovarajući tretman ne sprovodi, dešava u oko 5% bolesnica.
