Povrede cerviksa. Ove povrede su veoma raznovrsne. Najčešće su površinske laceracije, koje nastaju od zupčastih klešta u periodu dila-tacije. Teža oštećenja su u vidu cervikovaginalnih fistula i longitudinalnih laceracija, koja se nekad pružaju do nivoa uterusnih krvnih sudova. Procenat povreda cerviksa iznosi 0,01-1,6%.

Akutna hematometra. Nakupljanje krvi u kavu-mu se viđa u 0,1-1% aspiracionih kiretaža, a uzrok je nepoznat. Pacijentkinje sa ovom komplikacijom se žale na jake suprapubične grčeve, a na mahove osećaju izrazitu slabost, pa čak i nesvesticu. Objektivno se može naći značajno povećanje materice. Odmah po dijagnostikovanju akutne hematometre, a tu je ultrazvuk od velike koristi, treba uraditi ponovnu vakuum aspiraciju krvi i ugrušaka iz kavuma, a zatim primeni uterotoničku terapiju. Posle intervencije se proverava hemogram i, ako je potrebno, planira nadoknada krvi.

Perforacija materice. Nesumnjivo je da se ove komplikacije ginekolozi najviše plaše. Incidenca perforacije uterusa iznosi oko 0, 2%, a rizik se značajno povećava sa gestacijskom starošću. Dve teške posledice perforacije su krvarenje (a), zbog čega pacijentkinja može ostati bez materice, i povrede abdominalnih organa (b). Lateralna oštećenja u cervikalno-istmičnom delu uterusa nose sa sobom mogućnost povrede uterusnih krvnih’ sudova i potencijalno fatalno krvarenje, dok perforacije u fundusu obično prolaze bez značajnijih posledica. Povrede unutrašnjih organa obično nastaju po probijanju materice aspira-cionom kanilom ih kleštima. Ako postoji i naj­manja sumnja na perforaciju intervencija se preki­da, procenjuje se opšte stanje pacijentkinje i prate se vitalni parametri. Pri značajnijem krvarenju, ih pri sumnji da se radi o povredi abdominalnih organa, neophodno je odmah uraditi laparotomi-ju. Krvarenje se zaustavlja šavovima, a, ako se u tome ne uspe, nastavlja se sa histerektomijom. Abdominalni organi se detaljno eksplorišu. Naročito je važno zbrinuti povredu creva.

Komplikacije opšte anestezije. Pored čisto anestezioloških komplikacija, pacijentkinje pokazuju veću sklonost ka krvarenju. U tom smislu je lokalna anestezija, koja se izvodi trans-vaginalnom infiltracijom sakrouterinih ligame-nata, mnogo sigurnija, ali se, iz razumljivih psiho­loških razloga, daleko manje koristi.

Odložene komplikacije

U odložene komplikacije se ubrajaju zaostala graviditetna rezidua i infekcija.

Rezidua posle pobačaja. Incidenca zaostalog rezidualnog tkiva posle obavljene intervencije je obično manja od 1%. Simptomi i znaci se po pravilu javljaju nekoliko dana po prekidu trud­noće, a slikom dominiraju suprapubični bolovi, krvarenje i povećanje telesne temperature. Ultrazvučnim pregledom še može bez teškoća potvrditi postojanje rezidualnog tkiva, a sa rekire-tažom ne treba mnogo oklevati.

Infekcija. Ova komplikacija obično nastupa u pacijentkinja sa zaostalim rezidualnim tkivom. Faktori rizika su nelečena gonoreja i klamidijalna infekcija cerviksa, a takode i uznapredovala gestacijska starost. Pacijentkinje obično imaju temperaturu preko 38°C tokom nekoliko dana. Od velike dijagnostičke pomoći je i u ovim situacijama ultrazvučni pregled. Lečenje se sastoji u primeni antibiotika širokog spektra i, ukoliko je potrebno, ponovnoj eksploraciji kavuma uterusa.

Kasne komplikacije

Od kasnih komplikacija najveći značaj ima nastanak Rh-senzibilizacije, mada treba misliti i na moguću kasniju neplodnost, slabost grlića i eventualnu pojavu prednjaČeće posteljice u sledećoj trudnoći.

Rh-senzibilizacija. Prekid trudnoće kod Rh-negativnih osoba je potencijalno veoma važan eti-ološki momenat u nastanku Rh-senzibilizacije. Stoga sve Rh-negativne pacijentkinje treba posle prekida trudnoće u prvom trimestru da prime najmanje 50 Lig Rho-Gama, odnosno 250-300 ug posle prekida u drugom trimestru.

Ostale komplikacije. Smatra se da jedan legalni pobačaj ne donosi veći rizik za nastanak infertil-iteta i ektopične trudnoće. Postoji minimalan rizik za nastanak placente previje. Veći broj uza­stopnih pobačaja u svakom slučaju se može odraziti na infertilitet, inkompetenciju cerviksa, kao i na osetan rizik od nastanka placente previje u nekoj od sledećih trudnoća.

Adolescencija je period života u toku koga bezbrižno dete postaje odgovorna osoba, sposobna za reprodukciju. Trajanje adolescencije varira od osobe do osobe i teško ga je tačno vremenski odre­diti. U toku puberteta stiče se funkcionalna sposob­nost za reprodukciju. Pubertet pretstavlja početak adolescencije. U toku kasnijeg perioda adolescenci­je gradi se mentalna i emocionalna adaptacija na uspostavljenu seksualnu funkciju i puna zrelost

Buđenje gonadne osovine započinje povećanim lučenjem GnPJH (hormon koji oslo­bađa gonadotropine), koji se iz hipotalamusa luči u vidu pulseva. Kaskada kasnijih događaja ima za posledicu povećano lučenje gonadotropina i estradiola. Menarha je relativno kasni događaj u pubertetu. Završna endokrinološka oznaka puberteta je razvoj pozitivne sprege i ovulacijskih ciklusa. U prvoj godini posle menarhe 90% cik­lusa je anovulacijsko. Pet godina posle menarhe, koliko traje uobičajeno endokrinološko sazreva-nje pozitivne sprege, procenat anovulacijskih cik­lusa je 20%. Povećanje koncentracije steroidnih hormona gonada ubrzava rast i konačno zatvara epifize, menja unutrašnje i spoljašnje genitalije, razvija sekundarne seksualne karakteristike i dovodo do sazrevanja procesa gametogeneze.

Steroidni hormoni gonada u toku puberteta uočljivo menjaju građu tela. Mišićna masa, koštana masa i masa masnog tkiva jednaka je kod dečaka i devojčica pre puberteta. Sa polnim sazre-vanjem, muškarci imaju jedan i po put veću mišićnu i koštanu masu nego žene, a žene dva puta više masnog tkiva nego muškarci.

Najvažnije faze sticanja koštane mase dešavaju se u detinjstvu i pubertetu. Devojčice doživljavaju maksimalnu mmeralizaciju između 14. i 16. godine, dečaci dve do tri godine kasnije. Dostignuta koštana masa zavisi od međuodnosa genetskih i nutritivnih faktora, pre svega unosa kalcijuma i D vitamina, kao i od delovanja steroidnih hormona gonada i fizičkog angažovanja. Umereno vežbanje povećava koštanu gustinu, dok ekstremno profesionalno vežbanje, smanjuje koštanu masu i odlaže pubertet. Dugi periodi izostanka menstruacije u ovom perio­du mogu smanjiti mineralizaciju kostiju i konačnu maksimalnu koštanu gustinu koja će se u toku života dostići.

Poslednjih decenija je uočena pojava da se menarha javlja sve ranije i ranije i za sada se još uvek tačno ne zna kakve su dalekosežne posledice ovoga. Neposredna posleđica bila je da su se vre­menski kriterijumTza početak ispitivanja zakas-nelog puberteta i primarnog izostanka menarhe pomerili. Naime, ispitivanje je indikovano uko­liko do 14. godine nema razvoja puberteta, ili ukoliko do 16. godine i pored razvoja puberteta, nema menarhe.