Hirurška evakuacija

Dilatacija i evakuacija ploda je hirurška tehni­ka koja se koristi za trudnoće veće od 13. nedelja. Pre započinjanja intervencije potrebno je precizno odrediti gestacijsku starost ultrazvukom. Za izvođenje procedure neophodno je da se cerviks diktira mnogo više nego kod aspiracione vakuum kiretaže. Cerviks se obično širi osmotskirn dikta­torima (laminarija) tokom nekoliko časova pre same intervencije, pri čemu se grlić otvara 1, 5—2cm. Ova dilatacija omogućuva primenu široke aspiracione kanile ih klešta za evakuaciju delova ploda. Aspiraciona kanila širine 14 mm je dovoljna za prekid trudnoće od oko 14 nedelja, a preko te starosti intervencija se radi ldeštima. Po završenoj evakuaciji potrebno je identifikovati sve delove ploda, ekstremitete, kičmu i glavu, a ispražnjenost kavuma se proverava velikom kiretom. Intervencija se može izvoditi i pod kontrolom ultrazvuka. Obzirom na veličinu ploda i postojanje koštanih struktura evakuacija nosi povećan rizik od povreda uterusa, a i mogućnosti perforacije.

Indukcija pobačaja

Za prekid trudnoće u drugom trimestru koriste se dve medikamentozne tehnike indukcije. Jedna se zasniva na intraamnionskoj instilaciji hipertoničnih rastvora (a), a druga na primeni oksi-tocičkih sredstava ih uterotonika (b). Mehanizam dejstva hipertoničnih rastvora je nepoznat, ah posle njihove primene obično nastupa smrt ploda i započinje pobačaj. Uobičajena doza hipertoničnog rastvora (20% NaCl) je oko 180-200 mL Aplikacija rastvora se izvodi posle urađene amniocenteze, koja se radi isto kao i uobičajena dijagnostička amnio-centeza. Pre intervencije je potrebno isprazniti mokraćnu bešiku. Potom sledi dezinfekcija trbušnog zida povidon jodidom ili hlorheksidi-nom. Aplikacija igle se može uraditi na slepo, ah se po. pravilu radi pod kontrolom ultrazvuka. Po evakuaciji 100-200 ml amnionske tečnosti, počinje se sa ubacivanjem hipertoničnog rastvora. Tokom instilacije neophodno je pratiti opšte stanje pacijen-tkinje. Ako se pojave bolovi u stomaku, žeđ, glavobolja ih mučnina, koji bi mogli da ukazu na pogrešno mesto aplikacije ili sistemsku apsorpciju rastvora, intervencija se prekida.

Primena prostaglandina u cilju započinjanja pobačaja je alternativni način indukcije, koji sa sobom nosi veći broj neželjenih efekata. Naime, česta je pojava mučnine, povraćanja, dijareje i tem­perature. Zbog toga se pre započinjanja pobačaja prostaglandmima savetuje premedikacija antieme­ticima i antidijaroičnim lekovima, spazmohticima i analgeticima. Prostaglandin! se aplikuju u obliku vaginalnih tableta ih u obliku intramuskularnih inekcija. Pobačaj se obično završava najkasnije 24 sata od primene medikamenta.

Za indukciju pobačaja može se koristiti i oksi-tocinska infuzija. Primena oksitocina je manje efikasna ah i ima manji broj neželjenih efekata od primene prostaglandina. Oksitocin se takođe koristiti za ubrzanje pobačaja posle instilacije hipertoničnog rastvora, a u istu svrhu se može primeniti dilatacija cerviksa osmotskirn dikta­torima ih balonom Fohjevog katetera (Foley).

Ako nastupi ruptura plodovih ovojaka, pobačaj se mora završiti u razumnom roku i uz adekvatnu antibiotsku profilaksu, jer u pro­tivnom preti infekcija sa teškim posledicama.

Histerotomija i histerektomija

Ove hirurške procedure, koje podrazumevaju laparotomiju, rezervisane su samo za teške slučajeve, u kojih nije bilo moguće uraditi pobačaj na neki od prethodno opisanih načina. Obično se radi o osobama sa anomalijama uterusa, gde se uobičajenim metodama nije mogla prekinuti trudnoća, ih o pacijentkinjama sa dobroćudnim ih zloćudnim tumorima ovog organa, kod kojih je ionako opravdano uraditi histerektomiju.