CERVICITIS (zapaljenje grlića materice)

Akutni cervidtis je upala sluzokože grlića materice, uz prisustvo žutog gnoja i povećanje broja belih krvnih zrnaca u cervikalnom mukusu. Cervicitis često prouzrokuje cervikalno krvarenje kod uzimanja uzorka za Papanikolaou kontrolu ih cervikalnog brisa. Simptomi su obično ograničeni na gnojni vaginalni sekret, pri čemu se klamidija i gonokok mogu izolovati u oko polovine žena sa purulentnim cervicitisom. Dijagnoza se postavlja na osnovu prisustva žute cervikalne sluzi i više od 10 belih krvnih zrnaca po vidnom polju (povećanje od 1000x)

Gonoreja. U prethodnom poglavlju je bilo dovoljno reči o gonoreji. Ponovimo još jednom da ovo zapaljenje izaziva Gram-negativni diplo-kokus. Bakterije se priljube uz cilindrične ili pre^ lažne ćelije, odakle se brzo unose u citoplazmu mehanizmom pinocitoze. Ovaj mikroorganizam, koji se prenosi seksualnim putem, izrazito privlači leukocite, pa se otuda stvara gnojni sekret.

Hlamidijalna infekcija. I ovde se radi o seksual­no prenbsivbj infekciji: Chlamydia trachomatis je intracelularni parazit, koji se, kao i gonokok, u i prelazne Ćehje grhća unosi procesom pmocitbze.  Na klamidijalnu infekciju treba-posumnjati posebno u situacijama kada pored mukopurulentnog cervicitisa postoje i znaci salpirigitisa i akutnog uretritisa.

Infekcija mikoplazmama. Genitalne mikoplaz-me su mikroorganizmi koji su svuda prisutni, ah nisu visoko virulentni. Filogenetski se nalaze između bakterija i virusa. Postoje dve osnovne vrste, mycoplasma hominis i ureaplasma urealyti-cum, mada se ponegde govori i o posebnoj vsti mycoplasma genitalium. Poznato je da mikoplaz-me utiču na fertilnu sposobnost žena. Što se peri-natologije tiče, one su nađene u tkivima spontano pobačenih fetusa u drugom tromesečju trudnoće, što sugeriše vezu između mikoplazmi i pobačaja. U trećem trimestru je posebno važna ureaplasma urealyticum, jer se smatra da ona izaziva horioin-fektivni sindrom i indukuje preterminski porođaj. Posle porođaja ovaj agens može prouz­rokovati infekciju cerebrospinalne tečnosti ih pluća prevremeno rođenog deteta.

Infekcija anaerobnim bakterijama, čini se da se rastući broj pelvičnih infekcija u poslednje vreme može dovesti u vezu sa anaerobnim bakterijama, pa će se o ovom problemu govoriti nešto šire. Jedna ih više anaerobnih vrsta se obično udružuje sa aerob-nim bakterijama, da bi izazvale takozvanu polimi-krobnu infekciju. Anaerobi su inače deo normalne cervikovaginalne flore, gde, pod izvesnim uslovima mogu izazvati zapaljenje. Međutim, češće su anae-robne infekcije viših delova genitalnog trakta, koje se ispoljavaju u vidu mtraabdommalnih apscesa i raznolikih postoperativnih i postpartalnih zapa-ljenja. Poznata su dva mehanizma nastanka anae-robne infekcije. U prvom, značajnu ulogu ima trau­ma tkiva u toku i posle operacije, smanjujući zaštitni oksidoreduktivni potencijal, a u drugom, primena antibiotika koji inhibiraju aerobne bakte­rije, pa na taj način remete prirodnu ravnotežu. Osobina anaerobnih bakterija je da daju metabo­ličke proizvode jakog mirisa. Većina ih proizvodi gas, pa stoga mogu prouzrokovati vazdušnu embo­liju. Ukoliko se moderne bakteriološke tehnike identifikacije upotrebe pre početka antibiotske tera­pije, onda se anaerobi gotovo uvek mogu izolovati iz purulentnog sadržaja. Anaerobne bakterije koje se obično nalaze u grliću i gemlalnim infekcijama su Gram-pozitivne koke (peptostreptococcus spe­cies), Gram-negativni bacili (bacteroides species, bacillus fragilis, bacillus melaninogenicus, bacillus bivius, fusobacterium species) i Gram-pozitivni baci­li (Clostridium species, eubacterium species).