DIFUZNI PERITONITIS GINEKOLOŠKOG POREKLA
Ovo teško stanje predstavlja zapaljenje celokup-ne trbušne maramice, nastalo širenjem infekcije sa genitalnih organa. Do difuznog peritonitisa obično dovodi ruptura piosalpinksa (a), ruptura zagnojene ciste jajnika (b), ruptura kapsule apscesa u maloj karlici (c)> širenje nelečenog ih nedovoljno lečenog pelveoperitonitisa (d), perforacija materice, npr., pri prekidu trudnoće (e), a viđa se i u sklopu septičkog šoka posle kriminalnog pobačaja (f).
Putevi širenja infekcije su najčešće limfni i krvni.
Klinička slika
Pacijentkinja sa difuznim peritonitisom ima bolnu osedjivost celog trbušnog zida, čak i u stanju potpunog mirovanja. Pojava povremenih kolika se objašnjava trenjem crevnih vijuga o hipere-mični peritoneum. Često se viđa povraćanje obilnog, tečnog sardžaja, mrkozelene boje, koji zaudara, kao i uporno štucanje. Zbog rane primene antibiotika danas se izuzetno susreće defans trbušnih mišića, već je abdomen elastično napet.
Isto se može reći i za facies Hypocratica. Izražen meteorizam, koji ne popušta, i ekstremna i uporna tahikardija su najsigurniji znaci da bolesnica slabo reaguje na terapiju.
U kliničkoj slici se obično razlikuju dve faze bolesti, faza iritacije i paretička faza. Prva nastaje zbog nadražaja parasimpatikusa i odlikuje se bolovima, štucanjem, povraćanjem i tahikardijom. U drugoj prestaje peristaltika, dolazi do nagomila-vanja gasova i tečnosti u crevima. Zbog pritiska na dijafragmu otežano je disanje, a isto tako i rad srca. Istanjeni zid creva postaje propustijiv za bakterije i toksine. Puls se ubrzava, a pritisak pada. Usled anergije aksilarna temperatura ne mora da bude visoka, ali je rektalna uvek povišena.
Diferencijalna dijagnoza i lečenje
U diferencijalnoj dijagnozi treba imati na umu da slične simptome i znake ima unutrašnje krvarenje usled rupture gravidne tube. Takođe treba misliti na pelveoperitonitis, jer je oštru granicu između njega i difuznog peritonitisa ponekad teško povući.
Kao što je ranije pomenuto, lečenje je isključivo hirurško.
