SUROGAT RODITELJSTVO

Postupak surogat roditeljsva je verovatno najstariji postupak asistirane fertilizacije¹⁶. Zbog mogućih pravnih i etičkih implikacija retko se savetuje, a još rede dolazi do njegove realizacije.

Postoje dva oblika surogat roditeljstva, . prirodno, ih potpuno (a), i gestacijsko, ih parcijal­no (b). U prvom slučaju surogat majka osim uterusa pozajmljuje i oocite, pa je ona genetska majka deteta. U drugom slučaju surogat majka pozajmljuje samo uterus.

Indikacije za surogat roditeljstvo bi bile situacije kada pacijentkinja nema matericu, bilo da se radi o aplaziji ih teškoj hipoplaziji, ih o operativnom odstranjenju ovog organa. Zatim, surogat majka bi mogla da bude rešenje kod paci­jentkinja sa teškim hroničnim bolestima, gde je trudnoća apsolutno kontraindikovana. Na kraju kandidati sa surogat roditeljsvo bi bile žene bez potomstva, a sa habitualnim spontanim poba­čajima i prevremenim porođajima.

Danas se donekle prihvatljivim smatra samo gestacijsko surogat roditeljstvo. Dakle, postup­kom in vitro fertilizadje se dobijaju embrioni para koji želi dete, a zatim se transferišu u uterus surogat majki. Kao što je pomenuto, ovaj vid kreiranja potomstva sadrži brojne pravne dileme, koje ne samo kod nas, već i u ogromnom broju zemalja nisu na zadovoljavajući način razrešene. Dodajmo na kraju da Etički kodeks Udruženja za fertilitet i sterilitet Srbije i Crne Gore deklarativno podržava gestacijski oblik ovog postupka.