Intrauterusna, intrauteriuna inseminacija

Ovo je verovatno najstariji oblik asistirane reprodukcije. Postoje manje-više verodostojni podaci da je prva inseminacija urađena u VIII veku naše ere. Poznati lekar Eustahijus je 700 god­ina kasnije, oko 1550., savetovao ženi da joj muž posle odnosa “pogura prstom spermatozoide prema grliću materice” Tek krajem 18. veka je zabeležen prvi slučaj inseminacije u pravom smis­lu reči. Dugo vremena su se primenjivale intrav-aginalna i intracervikalna inseminacija, koje se zbog neefikasnosti više ne koriste. Umesto toga, danas se radi intrauterusna inseminacija (IUI) (slika 1-31). Komplikovanije vrste mserninacija, kao što je direktna intraperitonealna inseminaci­ja (DIPI) i intratubarna inseminacija, primenjuju se izuzetno reko. Intrafolikularna inseminacija je samo teoretska mogućnost

Indikacije i uslovi

Indikacije za intrauterusnu inseminaciju sa strane pacijentkinje su viskozna (gusta) cervikal-na sluz, koja sprečava ascenziju speramatozoida prema kavumu i jajovodima (a), poremećaji ovu-lacije (b) i idiopatska neoplodnost (c). Indikacije sa strane partnera su blago smanjen broj i manja pokredjivost spermatozoida (a), retrogradna ejakulacija (b), antispermatozoidna antitela ASA (c), kao i izvesni problemi vezani za koitus (d).

Osnovi uslov za izvođenje inseminacije je da je barem jedan jajovod prolazan. Zato je obavezno da pacijentkinje predviđene za intervenciju imaju histerosalpingografski (HSG) snimak ili urađenu laparoskopiju. Takođe treba imati negativne bak­teriološke nalaze vagine i grlića. Posebno je važno da cervikalni bris bude negativan na klamidiju.

Tehnika izvođenja i uspešnost

Intrauterusna inseminacija se može uraditi u spontanom ciklusu, ali je daleko češća posle stimu­lacije ovulacije. O sredstvima koja se koriste za. stimulaciju pisano je u prethodnom poglavlju. Rast folikula se prati serijskim ultrazvučnim pregledi­ma, a korisno je s vremena na vreme kontrolisati nivo estradiola. Kada promer vodećeg folikula dostigne 17 mm, pacijentkinji seJntramuskularno daje 5.000-10.000 jedinica horionskog gonado-tropina, što, predstavlja okidač (trigger) ovulacije. Posle 36-38 sati od ove injekcije može se pristupiti izvođenju intervencije. Poslednjih godina se, tamo gde postoje uslovi, obavlja priprema sperme, kojom se vrši selekcija kvalitetnih spermatozoida i na taj način povećava uspešnost. Uz pomoć mekog katetera, koji se provlači kroz grlić, u kavum se . ubrizgava 0,5-1 ml sperme.

Posle intrauterusne mseminacije se vrši luteal-na suplementacija nekim od preparata proge-sterona, posebno ako je intervenciji prethodila stimulacija ovulacije.

Uspešnost ovog metoda je relativno mala, sa verovatnoćom zatrudnjivanja ne većom od 10%. Ah, sa druge strane, radi se o jednostavnom i nea-gresivnom postupku, koji ne zahteva veća mater­ijalna sredstva. Zato se mserninacija preporučuje kao osnovni i početni postupak kod pacijentkinja mlađih od 35 godina, da bi se kasnije, u slučaju da nema rezultata, prešlo na komplikovanije metode /asistirane reproduktivne tehnologije,.