Intrauterusni uložak
Pre pedesetak godina je osmišljen metalni prsten koji se stavlja u uterus i služi kao kontra-ceptivno sretstvo. Metal, koji se pokazao nepodesnim zbog tendencije usecanja u materični mišić, kasnije je zamenjen plastičnim materijama različitih oblika, a najčešće u formi slova T, spirale i omče. Tako je nastao intrauterusni uložak (IUD) u savremenom smislu reči. Prisustvo intrauterusnog uloška u uterusu stimuliše infla-matornu reakciju, koja dovodi do ćelijskih i bio-hemijskih promena endometrijuma. Nivo prosta-glandina raste i aktiviraju se fibrinohtički mehanizmi važni za hemostazu. Povećava se broj poli-morfonukleara, mononukleara, džinovskih ćelija, plazma ćehja i makrofaga, koje mogu da procesom fagocitoze unište spermatozoide ili blastocis-tu. Normalne ciklične promené endometrijuma su poremećene pomenutom inflamatornom reakcijom, čineći uslove za implantaciju nepovoljnim.
Intrauterusni ulošci mogu biti nemedicirani i medicirani. Nemedicirani su skoro izašh iz upotrebe. Medicirani ulošci sadrže najčešće bakar i srebro, koji deluju spermicidno, pa na taj način povećavaju sigurnost zaštite. U poslednje vreme se proizvode ulošci sa progestagenima. Medicirana sredstva imaju bolju toleranciju, izazivaju manji gubitak krvi za vreme menstruacije i rede bivaju spontano odbačena (ekspulzija).
Komplikacije kod pacijentkinja sa uloškom
Procenat odustajanja od od ovog vida kontracepcije najviši je u prvim mesecima po aplikaciji. Najčešći razlog je ekspulzija, ah isto tako i privremene ih adaptacione tegobe, koje se ne mogu smatrati komplikacijama u pravom smislu reči. To se odnosi na bol, koji je izazvan prisustvom stranog tela u materici, i na nešto obilnije i produženo menstrualno krvarenje.
Rizik trudnoće je izuzetno mah, posebno kod mediciranih uložaka.
Najozbiljnija potencijalna komplikacija je vezana za inserciju. Naime, posledica neopreznog i grubog transcervikalnog ubacivanja aplikatora i istiskivanja uloška može biti perforacija materice.
Sledeća ozbiljna komplikacija, koja nažalost nije retka, su inflamatorna obolenja male karike. Žene koje nose intrauterusni uložak su u 50% većem riziku za nastanak inflamatornih obolenja, nego seksualno aktivne žene koje ne koriste ovaj vid kontracepcije. Incidenca infekcija je viša kod pacijentkinja koje su već ranije lečene i žena sa većim brojem seksualnih partnera. Iskustvo je pokazalo da su u riziku i nulipare mlađe od 25 godina. Ishodište oubiljne infekcije je najverovat-nije kontaminacija postojeće aseptične inflama-torne reakcije endometrijuma, ih možda ulceraci-ja u endometrijumu, a potpomažući faktor je končić uloška, kojim bakterije rado putuju naviše, i produženo menstrualno krvarenje, jer je u to vreme grlić otvoren. U 44 % pacijentkinja sa IUD u cervikalnom brišu su nađene Actinomyces, mikroorganizmi koji mogu da prouzrokuju veoma ozbiljnu pelvičnu infekciju, a veoma su osetljivi na penicilin i tetracikline.
Kontraindikacije za koriŠćenje uloška
Zbog učestalijih inflamatornih procesa u maloj karlici i sledstvenog sterihteta mnogi lekari ne preporučuju spiralu ženama koje u anamnezi imaju neku ozbiljniju pelvičnu fekciju. Metoda je nepodobna i za multipare sa velikim uterusom, kao i za pacijentkinje sa miomima i raznim nepravilnostima kavuma, zbog velikog procenta ekspulzija. IUD treba izbegavati i kod žena u pe-rimenopauzi zbog menstrualnih neregularnosti.
