Ektopična trudnoća (graviditas ectopica)

Ektopična trudnoća (graviditas ectopica) predstavlja implantaciju blastociste izvan endometrijalne šupljine. U medicinskoj praksi se često koristi latinski naziv graviditas extrauterina. Ovaj naziv nije pravilan, pošto se trudnoća može nalaziti u materici, ah ne u endometrijalnoj šupljini (kavumu). Inače, ektopični graviditet je jedan od najčešćih uzroka intraperitonealnog krvarenja u ginekologiji, sa učestalošću od 0,3 do 1,5% svih trudnoća. Mortalitet je u zemljama sa razvijenijom zdravstvenom zaštitom manji od jednog promila.

ETIOLOGIJA EKTOPIČNE TRUDNOĆE

Etiologija ektopične trudnoće je raznovrsna. Najčešće se radi o mehaničkoj prepreci u trans­portu zametka, odnosno o intraluminalnom .suženju jajovoda, koje nastaje kao posledica rani­je preDOieiin pelvićnih inflamatornih bolesti ili seksualno prenosivih bolesti. U tom smislu su značajne infekcije klamidijom trahomatis, gonokokom, ešerihijom koli i anaerobnim bak­terijama. Mada se danas široko koriste antibioti­ci, često i nekontrolisano, događa se da se pelvična inflamatorna bolest nepotpuno suzbije, što stvara predispozicije za ektopični graviditet. Nastanku ektopične trudnoće mogu doprineti i promene izvan lumena jajovoda, kao što su per-itubarne priraslice posle pobačaja, apendicitisa, endometrioze, tuberkuloze, ranijih korektivnih operacija na tubama i ranijeg ektopičnog gra-viditeta. Sterilizacija podvezivanjem, kao i urođene nepravilnosti jajovoda, u vidu divertiku-luma i stenoza, takođe predstavljaju etiološki fak­tor. Iskustvo je pokazalo da se ektopična trud­noća češće javlja kod žena sta-rijih od 35 godina. To bi govorilo o potencijalnom značaju abnor­malnog zigota i nepravilne zone pelucide. Endokrini poremećaji, kao što su zakasnela ovu-lacija, neadekvatna funkcija žutog tela, promena odnosa estrogena i progesterona, hormonska kontracepcija progestagenskim preparatima i upotreba intrauterusnih uložaka, povećavaju rizik za nastanak ektopične trudnoće. Moguće je da prevremenu implatacionu sposobnost ranog zametka izazivaju prostaglandini i kateholamini, ah o tome se još nedovoljno zna. Na kraju, induk­cija ovulacije i metodi asistirane fertilizacije, kao što su “vantelesno oplođenje i transfer embriona, u izvesnom smislu doprinose nastanku ektopične trudnoće.^M

LOKALIZACIJA EKTOPIČNE TRUDNOĆE

U 95% slučajeva radi se o tubarnoj trudnoći. Netubarne ektopične trudnoće su rede zastu­pljene: trudnoća u rudimentarnom rogu uterusa, kornualna, cervikalna, ovarijalna, intraligamen-tarna i abdominalna.

tubarna trudnoća

Tubama trudnoća može biti ampularna, infundibularna, fimbrijalna, istmična i interstici-jalna. Ampularna tubama trudnoća je najčešća i zastupljena je u 93% slučajeva tubarnih gravidite-ta. Obično se završava tubarnim abortusom. Infundibularna tubama trudnoća se nešto rede javlja. Istmična trudnoća je zastupljena u 4% slučajeva tubarne trudnoće i kod nje postoji veli­ka opasnost od rupture i obilnog krvarenja. Intersticijalna trudnoća se javlja u 3% slučajeva tubarne trudnoće, a nastaje implantacijom blas-tociste u delu tube koji prolazi kroz zid materice. Najčešće se završava rupturom tube.

Netubarne ektopične trudnoće

Netubame ektopične trudnoće su zastupljene u 4-5%. Kornualna trudnoća predstavlja implantaciju u kornualnom delu, sa materične strane intersticijalnog dela tube. Završava se rup­turom tube oko 10. nedelje gestacije.

Trudnoća u radimentarnom rogu materice se dešava u atretičnom rogu dvoroge materice. Obično se završava rupturom roga, profuznim krvarenjem i hemoragičnim šokom.

Cervikalna trudnoća predstavlja implantaciju blastociste u cerviksu. Javlja se u 0, 1% svih ektopičnih trudnoća. Trofoblastna invazija zahva­ta velike krvne sudove, pa dolazi do profuznog krvarenja. Grlić je uvećan, bačvastog oblika.

Ovarijalna trudnoća se javlja u 0, 5% slučajeva. Blastocista može da se impiantirà na površini jajnika ih intrafolikularno. Intrafoliku-larna trudnoća se završava rupturom i profuznim krvarenjem.

Interhgamentarna trudnoća se javlja u 0,01% slučajeva ektopične trudnoće.

Abdominalna trudnoća se viđa u 0, 03% ektopičnih trudnoća. Primarna abdominalna trud­noća je retka. Predstavlja implantaciju oplođene jajne ćehje u trbušnoj šupljini. Sekundarna abdominalna trudnoća je češća. Nastaje posle pot­punog tubarnog abortusa, ako plod preživi i dalje se razvija u trbušnoj duplji Kada se otkrije zahteva hitnu operaciju. Smrtnost majke je 5-10% a fetal­ni mortalitet je skoro 100%.

Redi tipovi ektopičnog graviditeta

Ovde ćemo pomienuti hroničnu i hetero-topičnu ektopičnu trudnoću. Hronična ektopična trudnoća je rezultat tubarnog abortusa u kojem je hemodinamski poremećaj protekao bez izrazitih kliničkih simptoma. Heterotopična ektopična trudnoća predstavlja istovremenu pojavu intrauterusne i tubarne trudnoće. Javlja se otpri­like jednom u 30.000 porođaja.