Cervikalna intraepitelna neoplazija
Cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) predstavlja premalignu promenu na donjim genitalnim organima, kojoj se danas posvećuje najveća moguća pažnja. Razlozi za to su što je maligna bolest cerviksa jedna od najčešćih lokalizacija malignog procesa u organizmu žene i što njenom nastanku uvek prethodi postojanje intraepitelne neoplazije.
Od ogromnog je značaja i činjenica da je pravovremeno otkrivena CIN u potpunosti izlečiva bolest, što je najbolji put u prevenciji cervikalnog kancera.
CIN su asimptomatska oboljenja i otkrivaju se samo pri kontrolnim pregledima, metodama kol-poskopije i citodijagnostike. Patološke kolpo-skopske slike (mozaik, punktacija, leukoplakija, atipična vaskularizacija, jod negativne neme zone) ukazuju na postojanje patološkog procesa na porciji (portio vaginalis uteri) i zahtevaju njegovo histološko razjašnjenje posle biopsije. Aplikacija 3% sirćetne kiseline i Schiller-ovog rastvora na porciji pri kolposkopiranju, omogućuju uzimanje tzv. ciljane biopsije, tj. dobijanje reprezentativnog uzorka tkiva. Histopatološki pregled tog uzorka će pokazati da li postoji CIN i kog je stadijuma, zavisno od proširenosti patoloških promena u epitelu (sLl-41).
Po najnovijoj nomenklaturi ove promené se dele u dve grupe. Prvu čine skvamozne intraepitelne Iezije niskog gradusa (LSIL), u koju spadaju condilomata plana i CIN I, a drugu skvamozne intraepitelne lezije visokog gradusa (HSIL), u koju spadaju CIN 2 i CIN 3. Ova podela je značajna zbog terapijskog pristupa ovim prom-enama. Uz kolposkopiju je od najvećeg značaja u detekciji CIN, metoda citodijagnostike. Te dve tehnike čine osnovu cervikalnog skrininga, tj. organizovane borbe protiv maligne bolesti cerviksa, na bazi periodičnih kontrolnih pregleda. U poslednje vreme se u ispitivanju CIN posebno mesto daje detekciji humanih papiloma virusa (HPV), obzirom na njihovo mesto u etiopato-genezi bolesti. Danas se smatra da je infekcija cerviksa nekim od HPV tipova, osnovni faktor u nastanku CIN, pri čemu se ne zapostavlja ni uloga kokarcinogena. Čak su poznati i segmenti viralnog genoma (Eg i E7) koji dovode do muta-geneze ćelije domaćina. Kako su HPV seksualno prenosivi agensi, moguće je defmisati faktore rizika, a time i mere profilakse za nastanak CIN. Evolucija bolesti je spora, višegodišnja, što daje mogućnost da se ona, iako je asimptomatska, metodama detekcije na kontrolnim pregledima, prvovremeno otkrije. Zavisno od stadijuma u komeje bolest otkrivena, pristupa se njenom tretmanu.. Promené tipa LSIL, koje su HPV negativne, se samo prate. Ukoliko se u njima metodama DNA-hibridizacije otkriju onkogeni tipovi virusa (16,18, 31, 33, 35, 52), promenu je u cilju sprečavanja progresije bolesti potrebno ukloniti. To se postiže jednom od tzv. destruktivnih tehnika (laser-vaporizacija, hladna koagulacija, kri-oterapija i elektrokauterizacija). Ako histopato-loški nalaz pokaže postojanje promené iz grupe HSIL (CIN 2 i CIN 3), lečenje se sprovodi nekom od tehnika ekscizije (konizacija skalpelom, kon-zacija laserom, loop-dijatermija, histerktomija). Osnovno je istaći da se, kako destruktivnim tako i ekscizionim tehnikama, postižu izuzetno dobri rezultati lečenja i time sprečava progresija CIN u invazivni karcinom.
Intraepitelna neoplazija na cerviksu može poticati, pored skvamoznog epitela ektocerviksa i iz cilindričnog epitela cervikalnog kanala. Ona je na sreću retka (oko 10% svih CIN-ova) jer se teško otkriva, pošto nije dostupna primeni većine detekcionih metoda. Samo ekološkim pregledom endocervikalnih ćelija može se postaviti sumnja na njeno postojanje.
