Pravni aspekti prekida trudnoće

Dozvoljeni, odnosno slobodni prekid trud­noće vrši se na zahtev trudnice do 10. nedelje gestacije, a lekar-ginekolog je dužan da ga obavi.

Dozvoljeni prekid trudnoće se vrši i posle 10. nedelje gestacije, ah uz dozvolu komisije za prekid trudnoće. Indikacije zbog kojih žena dobija dozvolu za prekid trudnoće su medicinske, ukoliko trudnoća ugrožava život trudnice (a), eugeničke, ako se otkrije anomalija ploda (b) i pravne, kada je trudnoća nastala silovanjem, rodoskrnavljenjem, ih se radi o maloletnoj osobi (c).

Komisija za prekid trudnoće se sastoji od ginekologa-akušera, interniste, psihologa ili soci­jalnog radnika. Zahtev za prekid trudnoće se dostavlja komisiji u pismenoj formi. Ukoliko komisija odobri zahtev za prekid trudnoće, onda se intervencija obavezno obavlja u hospitalnim uslovima. Takva zdravstvena ustanova mora imati osposobljene ginekologe, operacionu salu, službu za transfuziju krvi, socijalnog radnika, psihologa, . savetovalište za trudnice, a takođe i savetovalište za planiranje porodice.

U slučaju da lekar obavi prekid trudnoće posle 10. nedelje, a da pri tome ne postoji rešenje komisi­je, onda je učinio krivično delo kažnjivo po zakonu.

Uopšte govoreći, pitanje odgovornosti lekara se može postaviti ako se posumnja na nepridržavanje utvrđenih i prihvaćenih saznanja nauke i profesionalne tehnike (vitium artis), kao i na nepridržavanje humanitarnih principa. Takođe pod lupu zakonodavstva mogu doći nes­motrenost i nemarnost (nehat) prilikom lečenja bolesnika.