RAZVOJ DOJKI i poremećaji razvoja dojki

U pprepubertetu oskudno tkivo dojke ne trpi nikakve anatomske ni funkcionalne promene. Nije neuobičajno da se kod dece ovog uzrasta, bez obzira na pol, tranzitorno uvećaju ovi pupoljci dojke i naprave male pokretne subareolarne strukture, pri čemu ni areola ni mamila nisu pig-mentisane, niti razvijene. Ovo obično spontano regredirà.

• Telarha je prvi znak puberteta kod devojčica i započinje normalno između 9. i 13. godine. Estrogen stimuliše razvoj duktalnog sistema, a progesteron alveola. Pubertetski razvoj grudi ima 5 faza. Nakon završenog puberteta nastupa period adolescencije, koji se karakteriše završavanje svih procesa sazrevanja. Traje do dvadeset pete godine života. Osnovu ovog perioda čini sazrevanje hipotalamo-hipofizno-ovarijalne osovine i uspostavljanje stabilnog menstrualnog ciklusa.

Veliki broj hormona ostvaruje svoje efekte na tkivo dojke. To su STH, ACTH, prolaktin, insulin,kortikosteroidi, testosteron, TSH i hormoni štitaste žlezde, estrogeni i progesteron. Polni hormoni svoje efekte ostvaruju preko specifičnih receptora. Tako estrogen stimuliše sintezu svojih i progesteronskih receptora, dok progesteron inhibirá sintezu obe klase receptora. Nivo estro-genih receptora opada tokom menstrualnog ciklusa, dok je nivo progesteronskih receptora konstantan. Estrogeni stimulišu proliferaciju epitela duktusa i strome, dok progesteron stimuliše proliferaciju epitela terminalnih duktusa i formiranje acinusa. U vezivnom tkivu estrogeni izazivaju povećanu propustljivost kapilara i ekstravazaciju tečnosti, dok progesteron ima suprotan efekat.

Dojka prolazi kroz ciklične promene u zavisnosti od faze menstruacionog ciklusa. U prolifer-ativnoj fazi mitoze se odvijaju u acinusima, a u sekretornoj fazi mitoze se dešavaju u epitelnim ćelijama izvodnih kanalića.

Tokom trudnoće u prvom trimestru povećava se veličina lobulusa, kod epitelnih ćelija se kon-statuje pojačana mitotska aktivnost. U drugom trimestru acinusi su brojni i ispunjeni sekretom. U trećem trimestru obliteriše stroma, acinusi su prošireni kao i duktalni sistem i pojavljuje se kolostrum na bradavicama.

Posle tridesete godine života nastupa period involucije dojki. Dolazi do redukcije volumena žlezde sa gubitkom epitela duktusa. Okolno rastresito vezivno tkivo postaje gusto. Žlezdano tkivo u celihi biva zamenjeno masnim tkivom.

Razvojne anomalije dojki

Najčešće nepravilnosti su asimetrija dojki (a), pojava akcesornih dojki (b), amastija (c), atelija (d), atrofija (e) i makromastija (f).

Asimetrija dojki. Razvoj dojki može biti asimetričan do kraja puberteta, Obično je leva veća od desne dojke. Ako ostane primetna asimetrija u obzir dolazi korektivna hirurška intervencija.

Akcesorne dojke. Ovo je najčešća anomalija razvoja i viđa se u približno 1% žena. Ukoliko je prisutno akcesorno žlezdano tkivo, radi se o poli-mastiji. Ako su prisutne samo akscesorne bradavice, radi se o politeliji. Akcesorne dojke i bradavice lokalizuju se na mamarnoj liniji. Mogu biti vezane za kardiovaskularne ili urogenitalne anomalije. Terapija je hirurška.

Amastija i atelija. Predstavljaju potpuni nedostatak tkiva dojki i bradavice. Stanje je često praćena i odsustvom drugih slojeva torakalnog zida. Preporučuje se hiruška korekacija ovog poremećaja, što se radi posle puberteta.

Atrofija dojki. Obično prati gubitak u težini zbog poremećaja apetita ih ishrane. Koriguju se korekcijom osnovnog poremećaja.

Makromastija, Normalnu veličini grudi teško je utvrditi. Prema jednoj kategorizaciji normalna veličina dojki iznosi 250-300 mm³. Sve preko 600 mm³ predstavlja značajnu hipertrofiju tkiva dojki. Ovo uvećanje najčešće je povezano sa gojaznošću ih porodičnom anamnezom. Obzirom da kod ovih pácijentkinja nisu nađene patološke vrednosti nivoa polnih hormona u cirkulaciji, radi se najve-rovatnije o poremećaju broja receptora u tkivu dojke. Ovakve dojke predstavljaju opterećenje za grudni koš i kičmeni stub, pa se zato posle puberteta predlaže fédukciona mamoplastika.