RAZVOJ DOJKI i poremećaji razvoja dojki
U pprepubertetu oskudno tkivo dojke ne trpi nikakve anatomske ni funkcionalne promene. Nije neuobičajno da se kod dece ovog uzrasta, bez obzira na pol, tranzitorno uvećaju ovi pupoljci dojke i naprave male pokretne subareolarne strukture, pri čemu ni areola ni mamila nisu pig-mentisane, niti razvijene. Ovo obično spontano regredirà.
• Telarha je prvi znak puberteta kod devojčica i započinje normalno između 9. i 13. godine. Estrogen stimuliše razvoj duktalnog sistema, a progesteron alveola. Pubertetski razvoj grudi ima 5 faza. Nakon završenog puberteta nastupa period adolescencije, koji se karakteriše završavanje svih procesa sazrevanja. Traje do dvadeset pete godine života. Osnovu ovog perioda čini sazrevanje hipotalamo-hipofizno-ovarijalne osovine i uspostavljanje stabilnog menstrualnog ciklusa.
Veliki broj hormona ostvaruje svoje efekte na tkivo dojke. To su STH, ACTH, prolaktin, insulin,kortikosteroidi, testosteron, TSH i hormoni štitaste žlezde, estrogeni i progesteron. Polni hormoni svoje efekte ostvaruju preko specifičnih receptora. Tako estrogen stimuliše sintezu svojih i progesteronskih receptora, dok progesteron inhibirá sintezu obe klase receptora. Nivo estro-genih receptora opada tokom menstrualnog ciklusa, dok je nivo progesteronskih receptora konstantan. Estrogeni stimulišu proliferaciju epitela duktusa i strome, dok progesteron stimuliše proliferaciju epitela terminalnih duktusa i formiranje acinusa. U vezivnom tkivu estrogeni izazivaju povećanu propustljivost kapilara i ekstravazaciju tečnosti, dok progesteron ima suprotan efekat.
Dojka prolazi kroz ciklične promene u zavisnosti od faze menstruacionog ciklusa. U prolifer-ativnoj fazi mitoze se odvijaju u acinusima, a u sekretornoj fazi mitoze se dešavaju u epitelnim ćelijama izvodnih kanalića.
Tokom trudnoće u prvom trimestru povećava se veličina lobulusa, kod epitelnih ćelija se kon-statuje pojačana mitotska aktivnost. U drugom trimestru acinusi su brojni i ispunjeni sekretom. U trećem trimestru obliteriše stroma, acinusi su prošireni kao i duktalni sistem i pojavljuje se kolostrum na bradavicama.
Posle tridesete godine života nastupa period involucije dojki. Dolazi do redukcije volumena žlezde sa gubitkom epitela duktusa. Okolno rastresito vezivno tkivo postaje gusto. Žlezdano tkivo u celihi biva zamenjeno masnim tkivom.
Razvojne anomalije dojki
Najčešće nepravilnosti su asimetrija dojki (a), pojava akcesornih dojki (b), amastija (c), atelija (d), atrofija (e) i makromastija (f).
Asimetrija dojki. Razvoj dojki može biti asimetričan do kraja puberteta, Obično je leva veća od desne dojke. Ako ostane primetna asimetrija u obzir dolazi korektivna hirurška intervencija.
Akcesorne dojke. Ovo je najčešća anomalija razvoja i viđa se u približno 1% žena. Ukoliko je prisutno akcesorno žlezdano tkivo, radi se o poli-mastiji. Ako su prisutne samo akscesorne bradavice, radi se o politeliji. Akcesorne dojke i bradavice lokalizuju se na mamarnoj liniji. Mogu biti vezane za kardiovaskularne ili urogenitalne anomalije. Terapija je hirurška.
Amastija i atelija. Predstavljaju potpuni nedostatak tkiva dojki i bradavice. Stanje je često praćena i odsustvom drugih slojeva torakalnog zida. Preporučuje se hiruška korekacija ovog poremećaja, što se radi posle puberteta.
Atrofija dojki. Obično prati gubitak u težini zbog poremećaja apetita ih ishrane. Koriguju se korekcijom osnovnog poremećaja.
Makromastija, Normalnu veličini grudi teško je utvrditi. Prema jednoj kategorizaciji normalna veličina dojki iznosi 250-300 mm3. Sve preko 600 mm3 predstavlja značajnu hipertrofiju tkiva dojki. Ovo uvećanje najčešće je povezano sa gojaznošću ih porodičnom anamnezom. Obzirom da kod ovih pácijentkinja nisu nađene patološke vrednosti nivoa polnih hormona u cirkulaciji, radi se najve-rovatnije o poremećaju broja receptora u tkivu dojke. Ovakve dojke predstavljaju opterećenje za grudni koš i kičmeni stub, pa se zato posle puberteta predlaže fédukciona mamoplastika.
