Odstranjivanje mioma (myomectomia)

Ovom operacijom še vrši- uklanjanje jednog ili više mioma (fibromioma), uz očuvanje materice. Radi se uglavnom kod mlađih pacijentkinja, koje nisu rađale, Ponekad se planira i kod starijih osoba, uglavnom onih koje ne pristaju na odstranjenje materice. Ginekolog se odlučuje na operaciju mioma po pravilu kada su prisutne tegobe, kao što su ponavljana krvarenja, bolovi i ubrzani rast čvora. Česta indikacija je i neplodnost. Ponekad se miomektomija završava histerektomijom, a raz­log je najčešće jako intraoperativno krvarenje. U odnosu na pristup miomektomija se deli na abdo-minalnu i vaginalnu.

Kod abdominalnog pristupa se posle otvaranja prednjeg trbušnog zida napravi brza inspekcija materice i načini se plan odstranjivanja. Miomektomija je najlakša ukoliko se radi o miomi-ma na peteljci (pendularna varijanta). U tom slučaju se peteljka podveže a čvor odstrani. Teže je ukoliko su u pitanju intramuralni miomi, koji se uklanjaju tako što se načini rez na materici sve do fibrozne kapsule nodusa, posle čega se on izljušti, krvni sudovi ligiraju i materica ušije po slojevima. Najteža je operacija submukoznih mioma, jer se najčešće mora otvoriti kavum uterusa. Posle ods­tranjivanja čvora i ušivanja sluzokože materice pos­tupak je isti kao i prethodno opisani. Operacija mioma manjih dimenzija može se izvršiti i laparo-skopskim putem.

Sa druge strane, vaginalna miomektomija se radi kod submukoznih mioma koji se rađaju, a tu tehniku, koja se sastoji od uvrtanje peteljke, rani­je smo opisali. Ovde treba skrenuti pažnju na opasnost od profuznog krvarenja ukoliko se radi o  debljoj peteljci, pa je zbog toga za ovakve slučajeve bolji abdominalni pristup.